U nekim glasilima pojavile su se informacije da Šabac posle Čajetine ima najveći deficit u budžetu. Za opštinu Čajetina tvrdilo se da je deficit čak 500 miliona dinara, dvostruko više nego što je prikazano za Šabac, ali je to demantovano. Iz kancelarije gradonačelnika Nebojše Zelenovića stiglo je saopštenje o navodnom deficitu.
Kako je navedeno, u negativnom kontekstu prikazani su samo gradovi i opštine gde su na vlasti opozicione stranke. U prihodima, prema pisanju pojedinih medija, nije naveden iznos od 400 miliona dinara, koliko je bilo na računu Grada prvog januara ove godine, a odnosi se na municipalne obveznice. Naime, za izgradnju bazena Grad Šabac je emitovao obveznice u vrednosti 400 miliona dinara, a za izgradnju bazena potrošeno je 350 miliona dinara. U periodu januar – jun 2015. prihodi budžeta bili su milijardu i 267 miliona dinara. S druge stane, za rashode je otišlo milijardu i po dinara, odnosno za toliko su izmirene dospele obaveze. Jasno je, kako se navodi, da je nemoguće platiti te obaveze, ako su ostvareni prihodi bili samo 1,26 milijardi dinara.
Javne nabavke su objedinjene za sav javni sektor, a time je ušteđeno 50 miliona dinara. Takođe su velike uštede kod gradnje bazena. Međutim, ono što se retko iznosi u javnosti jeste da republička vlada duguje Šapcu pet miliona evra. Za isplatu otpremnina za 4.000 radnika „Zorke“ gradska uprava se zadužila za tri miliona evra, i to bi po logici stvari trebalo da isplati Agencija za privatizaciju. Takođe, za izgradnju bazena nadležno ministarstvo trebalo bi da isplati 150 miliona dinara. Uz to, Grad je isplatio 65 miliona dinara firmama koje su učestvovale u odbrani od poplava prošle godine. Te troškove takođe bi trebalo da snosi Republika.
Sa tih 500 miliona dinara izgradili bi se brojni infrastrukturni objekti a znatan deo otišao bi i na socijalnu zaštitu. Očigledno da se izmenom teza nastoji da se dezavuiše rukovodstvo Grada Šapca, koje, naravno, nije po ukusu republičkih vlasti.
Po evropskim standardima
Poslovanje Grada Šapca pod budnim je okom revizorske kuće TIF, a da bi emitovala obveznice gradska uprava prošla je rigoroznu kontrolu Kancelarije za hartije od vrednosti, i drugih nadležnih institucija, a sve to podržano je od Evropske unije. Gradska uprava maksimalno se zalaže za štednju, tako da zapošljava manje od 200 službenika, što je po evropskim standardima, a ukupno u javnim preduzećima i ustanovama je oko 1.600 zaposlenih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
