Iskoristiti kapacitete Vojvodine u evrointegracijama

Konferenciju je otvorio predsednik „Pokrajinske vlade“ Bojan Pajtić, koji je istakao da je EU najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, koji za Srbiju nema alternativu, uprkos njenoj krhkosti u suočavanju sa različitim izazovima: ekonomskim na primeru Grčke ili u odnosu na osnovna ljudska prava kad se govori o aktuelnom izbegličkom problemu.

– Nadam se da ćemo do kraja godine imati priliku da vidimo otvaranje poglavlje, ali se isto tako nadam da to neće biti samo poglavlje 35, koje će se odnositi na status Kosova i Metohije, nego da će to biti i poglavlja 23 i 24, koja se odnose na ljudska prava, na vladavinu prava i pravnu državu – rekao je Pajtić, dodajući da je pokrajinska administracija obučila 65 ljudi za učešće u pregovorima u 29 od 35 poglavlja.

– Nadam se da će ubuduće biti korišćeni kapaciteti pokrajinske administracije i da će predstavnici grupa, koji budu pregovarali kada se poglavlja otvore, shvatiti da oni kapaciteti koje Pokrajina poseduje treba da budu iskorišćeni. Ubeđeni smo da zemlja našeg nivoa razvoja, naše veličine i broja stanovnika, mora da se koncentriše na koncept „life long learning“, na koncept nauke i tehnološkog razvoja, na koncept poboljšanja kvaliteta i broja usluga – naveo je Pajtić uporedivši Srbiju sa Austrijom, koja je slične veličine, broja stanovnika i resursa, ali sa daleko višim stepenom kreativnosti, znanja, ljudskih potencijala, što je poražavajuće. On je dodao da će Pokrajina i ubuduće snažno podržavati evrointegracije, ali se, kako je naveo, mora znati da Pokrajina u tom procesu treba da ima važnu ulogu.

Predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju „Skupštine AP Vojvodine“ Maja Sedlarević istakla je da je uloga Vojvodine oduvek bila dominantna i veoma važna.

– Mora da se naglasi da smo do pre par meseci, kao jedan od svojih komparativnih aduta u odnosu na ostale delove zemlje, uvek navodili da se graničimo sa zemljama EU. Nažalost, danas moramo da razgovaramo o tome da smo okruženi granicama koje su zatvorene i zidovima koji su podignuti i to je naša realnost. Nadam se da će problem sa kojim smo se suočili biti prevaziđen, prevashodno zbog izbeglica, kojima se mora omogućiti normalan prolaz do njihovog konačnog cilja. S druge strane, Vojvodina svojim geografskim položajem i političkom ulogom ima posebnu ulogu u procesu evropskih integracija, kao region koji ima izuzetne uspehe u međuregionalnoj i prekograničnoj saradnji. To su preduslovi za još efikasniji proces evropskih integracija Republike Srbije – izjavila je ona.

Šefica „Pregovaračkog tima“ za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević prenela je prisutnima u kojoj fazi je trenutno pregovarački proces, govorila o mestu AP Vojvodine i njenih institucija u tom procesu i osvrnula se na aktuelnu situaciju prouzrokovanu u regionu izbegličkim problemima. Govoreći o Vojvodini u procesu pristupanja Srbije EU, ona je kazala da je u nekim od radnih grupa „Pokrajinska vlada“ bila predstavljena svojim članstvom.

– U drugim radnim grupama je najdirektnije učestvovala u pripremama za skrining, u izradi i predstavljanju dokumenata. I dalje radimo: na primer, pokrajinski sekretar za manjine je sada i član radne grupe za izradu posebnog akcionog plana za nacionalne manjine. Radi smo da čujemo kakve su još mogućnosti, gde ima prostora, da svi koji imaju obavezu, pre svega, u implementaciji, treba i mogu da budu uključeni u sam proces pregovora. U nekim segmentima je važno da Srbija ima Vojvodinu kao primer dobre prakse, koji su se pokazali kao jako dobri. To podiže Srbiju na lestvici, posebno u domenu zaštite ljudskih prava, jako dobro stoji u razmatranju i oceni stanja unutar EU, ili kada se to procenjuje u EU – kazala je Miščevićeva.

Ona je navela da postoji precizna poruka iz EU, ne samo iz Brisela, već iz evropskih prestonica, posebno Berlina, da do kraja godine Srbija može očekivati otvaranje poglavlja 35, koje se bavi procesom praćenja i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, kao i poglavlja 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu.

– Fokus jeste u ovom momentu na poglavljima 23 i 24, ali znamo da će on konstantno biti takav. Na ovim poglavljima takođe radimo puno, akcioni planovi za oba poglavlja su u potpunosti završeni, krenuli smo sa unutrašnjom procedurom, a „Evropska komisija“ istovremeno sa sopstvenom procedurom, kako bismo odmah nakon toga mogli otvoriti i ova dva poglavlja – napomenula je ona.

Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski rekao je da rezultati koji su u AP Vojvodini postignuti govore o tome da ona ima dobro postavljene osnove za kvalitetne projekte i korišćenje dostupnih fondova. Od 2007. do 2013. to je više od 110 miliona evra, više od 350 projekata, 86 posto svih prekograničnih projekata u Srbiji realizovani su u Vojvodini.

Punopravno članstvo 2022.

Bugarski smatra da će Republika Srbija vrlo brzo morati da se opredeli u kom pravcu će ići i na koji način će upravljati fondovima koji će nam biti na raspolaganju sa punopravnim članstvom u EU, on veruje od 2022. „Tada ćemo imati strukturne i kohezione fondove i onda se postavlja pitanje po kom principu će se njima upravljati. Mi smatramo da Vojvodina ima administrativnog kapaciteta, znanja i finansijske kapacitete koje smo u „Pokrajinskoj vladi“ i u „Razvojnom fondu Vojvodine“ postavili sa nekoliko miliona evra godišnje za sufinansiranje i pretfinansiranje projekata. Napravili smo školu „Evropska akademija“ u Fondu „Evropski poslovi“ zajedno sa „Univerzitetom“ u Novom Sadu, i sistemski želimo da do 2022. imamo hiljadu ljudi koji će znati da rade u matrici EU“, poručio je Bugarski.

Problem ljudska prava i sloboda medija

Bojan Pajtić apostrofirao je deficite u oblasti i poštovanju ljudskih prava, slobode izražavanja, slobode medija. „Danas bi malo ko u Srbiji rekao da ne postoji cenzura i da su mediji slobodni. Ukoliko mediji nisu slobodni, ne možemo govoriti ni o slobodnoj, demokratskoj i evropskoj zemlji. Zbog toga je važno da se ta poglavlja otvore i to u partnerstvu sa evropskim institucijama da obezbedimo onu vrstu standarda koju Srbija zaslužuje“, podvukao je Pajtić.