Izložba „Henri Mur – grafičar“

Nakon velikog uspeha u Narodnom muzeju u Beogradu, izložba „Henri Mur – grafičar“ predstaviće publici 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model, koji su nastajali u periodu od 1934. do 1984. godine.

Nakon gotovo 60 godina od prve beogradske izložbe jednog od najvećih britanskih umetnika XX veka, koja je ostavila značajan trag na našoj umetničkoj sceni, publika će imati priliku da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – Murovim grafikama. Ova umetnička dela pripadaju posebnoj kolekciji „Muzeja bez zidova“ British Councila, koju je sam umetnik 1984. godine obogatio donacijom za više od 200 izuzetnih radova.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić rekao je da predstojeća izložba „Henri Mur – grafičar“ ima jak kulturološki značaj, ne samo za Vojvodinu, već i za celu Srbiju.

– Značaj postavke jednog od najvećih svetskih imena umetnosti jeste trenutak da se probude prava osećanja prema lepoj umetnosti i da na jedan poseban način doživimo njegovu umetnost – kazao je Grujić.

Resorni sekretar naveo je da je ova izložba još jedna potvrda da bez obzira u kakvim vremenima živimo, kultura mora da ima svoje zasluženo mesto, da bude decentralizovana, kako bi svaki građanin Vojvodine ili Srbije mogao u njoj da uživa.

– Ozbiljne države Evrope su prepoznale ovakav stav, pa i sama Italija kao svetska prestonica kulturne baštine je to pametno i iskoristila, kao i Engleska i mnoge druge države, gde i Srbija ima svoje mesto. Danas je prilika da pored najavljenog otvaranja izložbe u petak, 7. novembra, u 19.00 časova u Muzeju Vojvodine, podsetimo da je isto veče u Srpskom narodnom pozorištu nastup Kronos kvarteta na muziku kompozitorke Aleksandre Vrebalov, a nedelju dana kasnije održava se velika izložba vojvođanskih umetnika, njih preko 100, u Beču. Sve su ovo razlozi i dokazi da kultura otvara granice, širi polja saradnje i omogućava jedan poseban pristup stvarima i stoga je dolazak grafika Henrija Mura u Novi Sad veliki događaj, jer je njegov izraz bio jednostavan, a poruka snažna. Njega prepoznajemo u mnoštvu drugih dela, jer nije pretenciozan i odiše jedinstvenom formom jednostavnih linija, čime se unutrašnja snaga autora još više naglašava. Uz podršku British Councila i Banke Intesa Muzej Vojvodine je uložio ogroman napor da se ova izložba održi i da ljubitelji lepe umetnosti do kraja novembra meseca uživaju u njoj – zaključio je Grujić.

Direktorica Muzeja Vojvodine Agneš Ozer ovom prilikom je istakla da je podrška za otvaranjem izložbe stigla i od Vlade Republike Srbije, koja je dala državne garancije i od predsednika Pokrajinske vlade Bojana Pajtića, tako da će Muzej tokom trajanja izložbe održavati i brojne edukativne programe o značaju Murovog dela i rada, radionice za decu, kao i propratne delatnosti Muzeja, a to su suveniri i štampani materijali.

– Henri Mur je bio kreativni genije i prijatelj British Councila, čemu u prilog ide i činjenica da je 1984. godine poklonio 200 svojih dela – rekao je direktor British Councila za Zapadni Balkan Toni O’Brajan (Tony O’Brien) i apostrofirao da se danas ta dela nalaze u organizaciji „Muzeja bez zidova“, koji broji oko 9.000 radova brojnih umetnika i dostupan je svima onima koji žele da ga na svoje muzejske zidove postave. Grafike su deo tog poklona, od kojih će deo biti postavljen u Muzeju Vojvodine, što je nakon Beograda dobar korak u širenju i promociji decentralizacije kulture, za koju se i British Council zalaže.

Menadžerka za korporativne komunikacije Banke Intesa Rajka Šinik Vulić naglasila je da je društveno angažovanje Banke Intesa u velikoj meri zasnovano na očuvanju kulturnog nasleđa, kao i na dugoročnom ulaganju u razvoj kulture, ali i promociju njenih vrednosti i podršku kulturnoj razmeni.

– Povezujući se sa sektorom kulture i nevladinim institucijama gradimo društveni kapital, koji je za banku podjednako važan, kao i finansijski – istakla je ona.