Maloletničke trudnoće jedan od većih problema mladih

U okviru projekta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“, koji zapravo i jeste seksualno obrazovanje, a koji se već treću godinu zaredom uspešno sprovodi u vojvođanskim srednjim školama, održan je ovaj skup, a sve u cilju promocije brige o reproduktivnom zdravlju mladih. Poseban gost ovom prilikom bila je i doktorka Olga Luber, članica radne grupe „Svetske zdravstvene organizacije“ za izradu „Vodiča za primenu standarda za seksualno obrazovanje“ u Evropi.

Na samom otvaranju simpozijuma pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić, koja je 2012. bila i inicijator tada pilot projekta, a sada projekta koji se provodi u 72 srednje škole u Vojvodini, kazala je da je od početka njenog mandata sebi i svojim saradnicima postavila prioritet sistemskog rešavanja problema mladih, kako u oblasti sporta, tako i u oblasti omladine, a naročito kad je u pitanju javno zdravlje mladih u oba sektora.

– Jedan od glavnih razloga je što smo za veoma kratko vreme, uvidom u analize i rezultate projekata na ovu temu, detektovali da je jedan od gorućih problema mladih u AP Vojvodini, kao i u čitavoj Republici Srbiji, pojava maloletničkih trudnoća i njenih posledica, a naročito seksualno prenosivih infekcija, rečju reproduktivno zdravlje, naročito reproduktivnih prava, osnovnih ljudskih prava, pitanja pola i roda, svakovrsnog nasilja, a posebno vršnjačkog. Dugo smo razmišljali o najefikasnijem načinu rešavanja ovog problema i zaključili da je jedini pravi put prevencija, odnosno edukacija o reproduktivnom zdravlju u okviru obrazovnog sistema, kao jedini način da svi mladi sistemski i redovno budu uključeni u ovaj proces i da imaju jednaku dostupnost svim informacijama – kazala je ona napominjući da je već u odmah u oktobru 2012. u okviru „Sekretarijata“ formirana Radna grupa za pripremu i izradu plana rada opcionog predmeta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ i pratećeg priručnika, uz podršku i „Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo“.

– Stručnjaci Radne grupe iz oblasti ginekologije, urologije, psihologije, epidemiologije, socijalne medicine i omladinskog rada vredno su radili na svakom segmentu ovog projekta punih deset meseci. Na samom početku, za školsku 2013/14. odabrali smo deset srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine (pet gimnazija i pet stručnih škola), u kojima je 1.200 đaka u 40 odeljenja imalo priliku da učestvuje u zdravstvenom vaspitanju o reproduktivnom zdravlju – istakla je Marinika Tepić.

Za razliku od prošle godine, kad su iz sekretarijata tražili partnerske škole za učešće na projektu, ove godine su se same škole prijavile na javni konkurs „Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu“, i to njih 70. Predmet će biti izučavan u 66 škola, čime će se obezbediti 80-procentna teritorijalna pokrivenost u celoj Vojvodini.

– I tako se polako, ali sigurno, zajedno i opravdano bližimo našem krajnjem cilju – inicijativi za izmenu i dopunu resornih obrazovnih propisa kako bi se ovaj sadržaj uveo bar kao izborni predmet u sve škole na teritoriji Republike Srbije. U trećem ciklusu raspisali smo javni konkurs i ove školske 2015/16. godine. „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ će se realizovati u 72 srednje škole. Ukupno 12 hiljada drugaka će do juna 2016. biti obuhvaćeno ovim jedinstvenim projektom. Točak se zavrteo. Jednom ćemo sigurno stići do kraja – zaključila je Tepićeva.

Članica Radne grupe profesorka dr Aleksandra Kapamadžija istakla je važnost, kako ovog projekta, tako i simpozijuma, a sve u cilju upravo očuvanja reproduktivnog zdravlja mladih. Prepuna sala je potom imala prilike da sluša predavanje doktorke Olge Luber, najistaknutije stučnjakinje u oblasti seksualnog obrazovanja u Evropi, koja je potanko objasnila kako izgleda seksualno obrazovanje u razvijenim zemljama Evrope od početka njegove primene pa sve do danas. Profesorka dr Nila Kapor Stanulović održala je predavanje na temu „Humanizacije odnosa među polovima“, a potom su prisutni imali prilike da od doc. dr Dubravka Lepušića saznaju kako je tekla primena zdravstvenog vaspitanja u Hrvatskoj. O seksualnom obrazovanju kao vidu prevencije rizičnih seksualnih ponašanja i značaju psiholoških komponenata programa „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ govorila je i prof. dr Marija Zotović, dok je doc. dr Snežana Ukropina predstavila sadržaj i oblik edukacije, kao i rezultate procene znanja učenika nakon primene ovog projekta. Takođe, o praćenju projekta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ govorila je i psihološkinja Dragica Jovišević.

Na samom kraju prisutni su imali priliku da slušaju i predavanje doktorke Katarine Sedlecki o ulozi savetovališta za mlade u vaspitanju za bezbedno seksualno ponašanje u Srbiji, kao i predavanje dr Alekseja Kišjuhasa o uvođenju seksualnog obrazovanja kroz socioistorijski aspekt i političke kontroverze.

Prevencija ne sme da ima cenu

Resorna sekretarka je navela i istraživanja koja su sprovedena u okviru ovog projekta, a koje je radio „Institut za javno zdravlje Vojvodine“, a koja danas predstavljaju odličan argument zbog čega je seksualno obrazovanje neophodno.

– U martu 2013, u saradnji sa „Institutom“ i univerzitetskim profesorima, projekat smo započeli istraživanjem „Reproduktivno zdravlje mladih“, koje je ispitalo stavove i znanja učenika o reproduktivnom zdravlju, a među anketiranima su bili i njihovi roditelji, sa radošću prihvatajući da njihova deca uče o reproduktivnom zdravlju. U svakom trenutku nailazili smo i na nestrpljenje đaka, jer su i oni svesni da na internetu, koji su u istraživanju navodili kao najčešći izvor informacija, ne mogu naći odgovore na sva svoja pitanja i dileme kojih u toj životnoj dobi imaju mnogo – rekla je ona i dodala da prevencija nema i ne sme da ima cenu.

– Često smo nailazili i na pitanje koliko ovako jedan projekat može da košta državu? Smatramo da zdravlje naših mladih ne sme da ima cenu i da je i po državu daleko jeftinije ulaganje u prevenciju kroz obrazovni predmet, nego kasnije lečenje posledica seksualno prenosivih infekcija, neželjenih trudnoća i sl, koje mnogo više koštaju ne samo novca, zdravlja, već neretko koštaju i glave – podvukla je Tepićeva.