„Nepouzdane statističke metode o nezaposlenosti“

Tema okruglog stola, na kom su govorili profesori sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, predstavnici Centra za obrazovne politike Beograd i iz kompanije NIS, usmerena je na istraživanje izvršeno u okviru odgovarajućih projekata koje je sprovodio Univerzitet u Novom Sadu, čiji će se rezultati takođe predstaviti na skupu.

Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin je naveo da je analiza kretanja na tržištu rada veoma relativna, jer su zastupljene tri metode koje se koriste u analizama.

– Republika Srbija u ovom momentu nema statističke metode koje pokazuju pravu istinu. Danas postoje najmanje tri pokazatelja broja nezaposlenih i broja zaposlenih u Srbiji. Jedan je anketni metod, koji je po svim svojim karakteristikama prilagođen zahtevima Evropske unije, ali se kod nas primenjuje po nahođenju onih koji ispitivanja vrše. Pa tako dolazimo do podatka da je po anketnom metodu stopa nezaposlenosti najviša u Vojvodini, dok je po svim ostalim ekonomskim pokazateljima situacija ipak najbolja u Pokrajini. Pored ove metode postoje još i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i Zavoda koji se bavi socijalnim staranjem, a četvrto, podatke možete dobiti iz zdravstvenih institucija. Istovetna situacija je i kada se govori o podacima o broju zaposlenih. Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova nastoji da kroz aktivnu politiku zapošljavanja, dodeljivanjem subvencija za zapošljavanje utiče na smanjenje stope nezaposlenosti u Pokrajini. To su male subvencije, koje daju efekte, jer vi sa 130.000 dinara po licu obavezujete poslodavca da dve godine ne smanjuje broj zaposlenih – kazao je Vasin ističući da je 2009. godine začet program kojim se subvencionišu nova radna mesta, samozapošljavanje, i sprovodi se udruživanje sa lokalnim samoupravama za realizaciju programa javnih radova i stručne prakse.

Prema rečima resornog pokrajinskog sekretara, značaj Edukativnog centra se ogleda u tome da njegovi obrazovni programi edukuju i preusmeravaju prekvalifikacijama i dokvalifikacijama polaznike ka onim veštinama i zanimanjima koja su deficitarna i sa kojima im je lakše da dođu do zaposlenja

– Jedini edukativni centar po evropskom modelu nalazi se u Novom Sadu, a je podignut 2012. godine sredstvima Evropske unije. Taj centar je za dve godine rada preusmerio oko 3.000 lica ka zapošljivim zanimanjima – podvukao je Vasin.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković naveo je da je Univerzitet suštinski zainteresovan za temu ovog skupa iz više razloga.

– Univerzitet u Novom Sadu smatra sebe za društveno odgovornu instituciju, te zato sve što se odvija u našoj neposrednoj okolini na određen način smatramo sopstvenom odgovornošću i pokušavamo da stvari pomerimo nabolje. Trudimo se da na određeni način promenimo logiku koja se uvrežila u našim glavama, a to je da je država dužna da reši sve probleme, za početak da nađe nekome zaposlenje. Odgovornost univerziteta je da sa mladima razgovara o tome, kako bi im promenili tu logiku, kako bi uz našu pomoć i samostalnim delovanjem došli do odgovarajućih rešenja. Takođe, ambicija koja se javlja kod mladih ljudi, posebno kada završe visoko obrazovanje, trebalo bi da bude vođena specifičnom logikom da ambicioznost ne bude preambicioznost. Treba pokušati da se zaradi jedna plata, potom dve, pa četiri. Upravo ta lančanost reakcije bi trebalo da bude karakteristika tih naših transformacija. Logično je da mala privreda stoji uz veliku privredu, odnosno da postoji globalni koncept razvoja na nivou čitave zemlje – rekao je rektor Vesković.

Na skupu su učesnici predstavili stavove kroz analitički presek stanja u Republici i predloge za podsticanje zapošljavanja. Naime, istaknuta je potreba da se redefinišu krajnji ciljevi privrednog razvoja, koji su prvobitno prepoznati u dokumentu ,,Strategija Srbije 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020“, zatim je neophodno sprovesti reforme institucije na tržištu rada. Takođe je potrebno sagledati sistem poreza i socijalnih davanja, jer je trenutno visoko poresko opterećenje za niže plaćen rad, uz odsustvo progresivnosti u sistemu poreza na dohodak građana, a nedostaje i politika isplativosti rada.

Jedan od predloga je i reformisanje obrazovnog sistema, sa ciljem unapređenja kvaliteta ljudskog kapitala i produktivnosti novih i postojećih radnika, kao i produženje radnog veka, uz promovisanje koncepata aktivnog starenja i uvođenja fleksibilnih oblika zaposlenja za starije građane.