Ugroženo manjinsko informisanje

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; 

Tokom konferencije predstavljen je i analiziran dosadašnji proces privatizacije državnih medija u Srbiji sa akcentom na medije koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, predstavljena su iskustva iz država u regionu, Hrvatske i Slovenije, formulisani su prioriteti, predlozi i mogući pravci medijske politike u Vojvodini i očuvanja informisanja na jezicima manjina u lokalnim samoupravama.

Dijalog o pomenutim temama vodili su domaći i strani stručnjaci, predstavnici medija i novinarskih udruženja i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, u čijoj je nadležnosti i informisanje na manjinskim jezicima. Predstavnica „Novosadske novinarske škole“ Dubravka Valić Nedeljković predstavila je učesnicama i učesnicima rezultate monitoringa procesa privatizacije medija u Srbiji i ukazala na neke od loših strana pravnog i političkog aspekta privatizacije, a to je nedovoljna transparentnost. Ona je ocenila kao loše što su se novinarke i novinari, kako je navela, „umorili“ od svih dešavanja u vezi sa medijima u poslednje dve decenije i što su propustili šansu da u procesu privatizacije otkupe medije u kojima su radili i da tako očuvaju svoj kredibilitet i nezavisnu uređivačku politiku.

– Zaključak iz drugog dela privatizacije medija u Srbiji jeste da je bilo najmanje onih koji su prepoznali nove medije kao svoju novu šansu – kazala je Valić Nedeljković. Iz monitoringa se takođe vidi da je u postupku privatizacije sedam višejezičnih medija ostalo neprivatizovano, kao i da su četiri takva medija ugašena, što praktično znači da će i višenacionalne sredine u kojima je bilo njihovo sedište ostati bez medija koji izveštavaju na jezicima manjina, a u nekim od tih sredina manjinsko stanovništvo je većinsko.

– Pravo na informisanje na jezicima nacionalnih zajednica – nacionalnih manjina egzistiralo je i prethodnih 50 godina i ono kao stečeno pravo ne sme da se umanjuje niti da se uskraćuje, a država mora da pronađe model za nastavak ostvarivanja tog prava. To je zajednički stav „Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina“ u Republici Srbiji – kazala je na konferenciji Ana Makanova Tomanova, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, predsednica „Nacionalnog saveta Slovaka“ i koordinatorka nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Taj stav naći će se i u „Akcionom planu“ o „Poglavlju 23“, gde se govori o ovoj oblasti u procesu pridruživanja Republike Srbije EU, naglasila je Tomanova Makanova.

– Upravo je Srbija u Evropi bila prepoznatljiva po visokom stepenu manjinskih prava, što je sada veoma diskutabilno, posebno kad posmatramo oblast manjinskog informisanja. Nedopustivo je da manjinske zajednice ostanu bez informisanja u lokalnim sredinama gde žive. Jer, ako ne čuješ jezik kojim govoriš, širom otvaraš vrata za asimilaciju – upozorila je Tomanova Makanova i podsetila da Srbija ima ratifikovane obavezujuće dokumente kao što su „Okvirna konvencija o pravima nacionalnih manjina“ i „Evropska povelja o manjinskim jezicima“. Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Kalman Kuntić ukazao je na nedovoljnu transparentnost privatizacije i na izostanak efikasnih modela za očuvanje prava na informisanje nacionalnih zajednica – nacionalnih manjina i lokalnih samouprava. Pravo na manjinsko i informisanje u lokalnim samoupravama moglo se rešiti i izdvajanjem iz dela pretplate za javni servis, ali je to nemoguće iz cene od 150 dinara, rekao je između ostalog Kuntić.

Prema rečima Žužane Serenčeš, predstavnice „Nezavisnog društva novinara Vojvodine“, stiče se utisak da je previše očekivanja bilo usmereno u otpore i zaustavljanje procesa privatizacije, a veoma malo u definisanje planova i uzimanja profesionalne sudbine u svoje ruke, što je bio slučaj i sa privatizacijom medija na jezicima nacionalnih zajednica – nacionalnih manjina.

Konferencija u Skupštini Vojvodine posvećena privatizaciji medija sa akcentom na manjinske medije deo je međunarodnog projekta „Medijska opservatorija Jugoistočne Evrope – Jačanje kapaciteta i koalicija za praćenje medijskog integriteta i unapređenje reformi u medijima“. Projekat se sprovodi sa ciljem da se civilni sektor u regionu podstakne da značajnije učestvuje u javnim raspravama posvećenim medijima i slobodi izražavanja, kao i u procesu donošenja zakonskih okvira, odluka i strategija u medijskoj sveri.