Sa Nemcima kroz neolit

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

 Na lokalitetu Borđoš završeno je iskopavanje jedne od kuća potiske kulture započeto prošle godine, a na lokalitetu Prečka otkriveno je naselje starčevačke kulture staro 8.000 godina.

– Radi se o naselju koje je čak oko hiljadu godina starije od Borđoša. Nama nije cilj da istražimo samo jedno naselje, već da ustanovimo vezu između ova dva naselja i kontinuitet življenja na ovom području, jer se postavlja pitanje kako je moguće da na ovako malom prostoru imamo dva veoma velika naselja, jedno od deset hektara, što je za starčevački period izuzetno veliko, i drugo, na Borđošu, od četrdeset hektara, koje spada u kasni neolit. Ovaj kraj je oduvek bio interesantan ljudima zbog zemljoradnje. Veličina naselja ukazuje na razvijenost poljoprivrede. Pokušavali su razne stvari da uzgajaju, neke su uspevale, neke ne, neke se još i danas uzgajaju ili su se vratile kao korovi, objašnjava arheobotaničar Aleksandar Medović.

Martin Furhold, docent Instituta za praistoriju i ranu istoriju „Kristijan Albreht“ univerziteta u Kilu, vođa je drugog nemačkog tima koji je učestvovao u istraživanjima u Novom Bečeju.

– U pitanju je deo većeg naselja i svakako da je ovo početak duže saradnje, u okviru koje želimo da saznamo o organizaciji prostora u ovoj naseobini. Ovi ljudi su ustanovili novi način uzgoja biljaka i životinja. Iako smo odgovorili na ova pitanja veoma davno, mi još uvek imamo vrlo malo podataka o detaljima kako je to stvarno učinjeno. Zanima me kako ti novi načini uzgoja biljaka, životinja i obrađivanja zemlje utiču na društva. Mislim da je to važan aspekt da bismo razumeli naše današnje društvo, smatra Martin Furhold.

Među vrednije nalaze lokaliteta Borđoš spada kašika stara 7.000 godina od pečene gline, koja potvrđuje ono što stručnjaci godinama ponavljaju, da je čovek kroz istoriju odrastao uz kaše.

– U pitanju je izuzetan nalaz. Radi se o kašici od pečene gline, a ne o koštanoj. One su veoma retke na nalazištima. Kašika koju smo našli slična je jednoj kašici iz Grčke, sa naselja Dikilitaš. S jedne strane je recipijent, a s druge drška i na njenom kraju uglavnom neka figurina, tako da je kašika opterećena i s jedne i s druge strane, pa je sigurno lepo stojala u ruci. Sam nalaz je u odličnom stanju i kao arheobotaničaru i naučniku mnogo mi znači, jer dokazuje to da su kaše u to doba bile mnogo bitnije od hleba, koji danas jedemo u ogromnim količinama, navodi Aleksandar Medović, arheobotaničar.

Od početka dvogodišnjih istraživanja ovog tima stručnjaka, njega su osim arheologa činili i naučnici mnogih drugih oblasti. Cilj je da se tokom istraživanja koriste moderne tehnologije i metode koje pruža arheologija 21. veka.

Skelet star 8.000 godina

Tokom istraživanja lokaliteta na Prečki pronađen je i skelet Starčevca star 8.000 godina. Utvrđeno je da se radi o „zgrčenom sahranjivanju“, a u pomoć je pozvana i Sofija Stefanović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta iz Beogradu, koja istražuje natalitet u ranoj praistoriji. Izložba „Tajne drevnog Borđoša“ planirana je za decembar, a dalja istraživanja za april i maj naredne godine.