U Temzi kod Londona pojavile su se pastrmke. Englezi su do te mere pročistili vodu ove reke da u njoj sada opstaje najizbirljivija vrsta riba. U Palićkom jezeru uglavnom ima mulja, a pastrmke se sigurno neće pojaviti jer one ne vole jezersku vodu, ali i zato jer u Srbiji ne žive Englezi.
Iako je, naravno, posao čišćenja zagađenog okoliša često skupa rabota, Palićko jezero tavori prljavo, zagađeno, prepuno raznih štetnih materija već godinama u velikoj meri zahvaljujući indolentnosti ljudskog faktora, iza kojeg, kako veruje subotička javnost, stoje razni politički interesi.
Još od kraja 2008. godine počelo se sa planovima i pravljenjem projekata za sanaciju Palića, ali do sada još ništa konkretno nije urađeno. Da bi pokrenuo proces s mrtve tačke, Regionalni Arhus centar u Subotici organizovao je okrugli sto na kojem je okupio sve relevantne institucije, pojedince i organizacije kako bi razmotrili dosad ponuđena rešenja, i pomogli da se dođe do nekog kompromisnog predloga. Koliko je okrugli sto bio uspešan, tek će se videti nakon odluke nadležnih, a to su UO Parka Palić, čiji su članovi predstavnici grada, republike i pokrajine, i svakako pomenuti Sekretarijat, koji daje novac. A ono što se čulo na skupu ipak ne daje mnogo nade da će se jezero tako brzo povratiti iz „kliničke smrti“.
Radi se u stvari o dva ponuđena koncepta – jedan je već poznati projekat Instituta „Jaroslav Černi“, izrađen po narudžbi lokalne uprave i pokrajine, koji podrazumeva kompletnu sanacija jezerske vode i njegove okoline, čiji bi prvi potez bilo izmuljivanje jezera. Javnosti je sada prvi put predstavljen i predlog tima stručnjaka Parka Palić, kojeg predvodi hidrolog iz Nemačke Mišel Roman, u kojem je akcenat na primarnom saniranju obale, odnosno postavljanju zaštitnog pojasa kako bi se sprečilo odlivanja atmosferskih i otpadnih voda sa okolnih obradivih površina, kompletiranje izgradnje kanalizacije na Paliću i poboljšanje rada prečistača, koji propušta veliki deo fosfora u jezersku vodu. Projekat je rađen na osnovu iskustva sanacije nekoliko evropskih jezera.
Predlog tog tima, odnosno zvanično Saveta za vode d.o.o. Park Palić, kao glavni argument ima mogućnost brzog reagovanja i relativno mala ulaganja koja će u kratkom roku dati vidljivo poboljšanje. Kompletan ovogodišnji budžet za sanaciju Palića, koji je izdvojio Pokrajinski sekretarijat za zaštitu okoline, iznosi 600.000 eura, a da bi se sproveo čitav postupak izmuljivanja, potrebno je oko deset miliona eura. Računica pokazuje da bi sa dostupnim budžetom izmuljivanje bilo okončano za oko 20 godina, a za sve to vreme bi se u jezero i dalje slivale okolne otpadne vode. Novac za vađenje mulja bi se doduše mogao tražiti i iz EU fondova, ali bi njihov uslov nesumnjivo bio saniranje okoline jezera, kako bi se sprečilo dalje zagađivanje.
U završnoj reči nakon skupa Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, nagovestio je da će odluka o prvom koraku sanacije, to jest o tome gde će se uložiti izdvojeni ekološki novac (a koju će doneti Upravni odbor Parka Palić, čiji su osnivači grad, pokrajina i republika) verovatno biti za uklanjanje mulja. No, sa raspoloživih 60 miliona ove godine će se moći izgraditi samo jedna betonska kaseta, u koju prema planu treba odlagati mulj. Navodno je, prema Puzovićevim rečima, problem sa zaštitnim pojasom oko jezera pravne prirode, jer još uvek ne postoji urbanistički plan za takav poduhvat. A da bi se izbegla situacija da novac koji Sekretarijat izdvaja već nekoliko godina bude opet vraćen u budžet, preporučljivo je da se taj novac svakako utroši, makar na izgradnju betonske kasete u jezeru.
Problem je, naravno, što betonska konstrukcija neće ni za miligram smanjiti prisustvo štetnih materija u jezeru, ali, kako procenjuju mnogi Subotičani, u predizborno vreme svakako je efektnije da se u jezeru pojave nekakvi bageri nego da se mukotrpno radi na stvaranju zaštitnog pojasa, za koji treba ubediti vlasnike okolnog zemljišta da je čisto jezero svačija pa i njihova korist.
Prema stavovima iznetim i na ovom okruglom stolu, isto kao i na ranijim skupovima, vidljivo je suprotstavljanje struke i politike, jer je većina hidrologa, biologa i drugih upućenih u problem zagađenosti Palića mišljenja da se mora odmah nešto konkretno preduzeti, i malim koracima doći do poboljšanja, dok su političari (predstavnici lokalne uprave se inače nisu ni pojavili na ovom skupu) očito za megaprojekte kakav je onaj „Jaroslava Černog“.
Do sada se samo „radili planovi“
Ni na dosadašnjim diskusijama, vođenim i po dva-tri puta godišnje, nije postizan konsenzus o načinu sanacije jezera, i sve se završavalo na izradi planova i projekata. Pokrajinski sekretar na pitanje novinara nije mogao da kaže koliko je do sada novca potrošeno za izradu tih projekata, odnosno koliko je plaćeno konkretno Institutu „Jaroslav Černi“, čiji je projekat prošao nekoliko faza, od studije do glavnog projekta i praktično je pred realizacijom. „Taj podatak je lako proverljiv, ali ga ja trenutno nemam“, rekao je Puzović, čiji je sekretarijat u stvari i bio glavni finansijer izrade planova sanacije Palića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
