„Vojvođansko pitanje u procesu srpske tranzicije“

Knjiga „Vojvođansko pitanje“ pripada ovoj školi političkog mišljenja, istakao je juče u Klubu poslanika Skupštine Vojvodine prof. dr Milan Podunavac, redovni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja za političke nauke Srbije, na predstavljanju najnovije knjige profesora dr Jovana Komšića u izdanju „Dan Grafa“ iz Beograda. Promociju je organizovala novosadska kancelarija Evropskog pokreta Srbije, nevladine organizacije koja ove godine obeležava dve decenije postojanja, kao jedna od najstarijih NVO u Republici Srbiji.

Profesor Podunavac, ujedno i recenzent ove knjige u kojoj Komšić analizira vojvođansko pitanje u periodu 1988-2013. godine, ističe da autor knjige već u predgovoru „skicira kontekst, podsticaje i svrhu istraživanja jednog od najsloženijih i najkontroverznijih problema teorije i prakse demokratije. Reč je o demokratskom upravljanju kulturološkim različitostima“. Komšić ovaj složeni problem, po rečima Podunavca, demonstrira na tri metodička nivoa: prvi pripada nivou opšte sistemske analize; drugi, učincima u polju demokratske legitimnosti i konstitucionalizacije političke vlasti; treći, nivou javnih politika u složenom i multikulturalnom društvu. U ime izdavača, publici u prepunom Klubu poslanika Skupštine Vojvodine, obratio se Radomir Ličina, koji je podsetio da je Dan Graf od prvih dana formiranja 1995. godine pažnju usmerio na objavljivanje knjiga, pored osnovne delatnosti – objavljivanja lista Danas koja je usledila tek dve godine kasnije.

– Dakle, mi smo još pre pokretanja lista Danas ušli u jedan zahtevan, ambiciozan i težak poduhvat, pokrenuvši ediciju koju smo nazvali „Pogovor“, koja se bavi „otvaranjem vrata i prozora“ na događaje i ljude koji su doveli do tragičnog i krvavog raspada bivše Jugoslavije, kao i posledicama tog istorijskog događaja. Knjiga koja je pred vama je 17. po redu u ovoj ediciji „Pogovor“, a pitanje koje sam danas čuo neposredno pre promocije: odakle vam hrabrosti da je objavite, samo mi potvrđuje da edicija u svih tih 17 izdanja nije skretala sa osnovnog kursa – da neposredni akteri, kao i analitičari, analiziraju naše političko okruženje“, istakao je Ličina.

Na promociji je govorila i prof. dr Marijana Pajvančić, dekanica Fakulteta za evropske pravno-političke studije Univerziteta Educons iz Novog Sada, koja je takođe recenzent ove knjige.

„Autor zaključuje da aktuelna ustavna rešenja i „raspoloženja najmoćnijih aktera na političkoj sceni Srbije“ ne idu u prilog decentralizaciji i regionalizaciji i uključivanju etničkih manjina i regionalnih interesa u tokove političkog odlučivanja, što govori da još uvek nisu „preležane sve dečije bolesti“ nedozrele države i nekonsolidovane demokratije“, istakla je dr Pajvančić.

Prisutnima se obratio i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji je rekao da će o knjizi govoriti u smislu njene upotrebne vrednosti koju ona ima za političare: „Iz ove knjige političari mogu da izvuku određene pouke. Skrenuću pažnju na stvari za koje smatram da su izuzetno važne: ova knjiga obuhvata period od 25 godina i to ne treba da zanemarimo. To je isti period godina kao onaj između okončanja Prvog i Drugog svetskog rata. Ako neko misli da se moglo razmišljati o uređenju Evrope i društva uopšte nakon Drugog svetskog rata po iskustvima, pamćenju i ambicijama iz godina nakon Prvog svetskog rata, mislim da taj nije u pravu. Tako isto mislim da mi ako razmišljamo o onome što nam predstoji, ne smemo polazište stalno tražiti samo u 1988. godini, i govorim vam ovo potpuno svestan da će ove moje rečenice nekima predstavljati problem. Ali, neprimećivanje toga je još veći problem.“

Po Pastorovim rečima, ova knjiga je značajna i po tome što će ona biti osnov da se počne govoriti i o tome „da li je jedan od razloga što se Srbija nalazi u ovakvim problemima autonomija Vojvodine jer i dan-danas postoje takva ubeđenja, a mi kao da živimo u paralelnim svetovima. S toga mislim da će ova knjiga biti nezaobilazna i u svim budućim razgovorima i raspravama po pitanju Vojvodine“.

Profesor Komšić se zahvalio na kraju promocije svima koji su učestvovali i u nastanku knjige i na promociji, istakavši da su „brojni motivi višedecenijskih politikološko-socioloških istraživanja interakcija institucionalne strukture i kulture. Tematska vertikala i najčešća polja naučne analize bila su komparativna iskustva: mogućnosti, dileme, tipovi i modeli demokratskog upravljanja kulturološkim različitostima. Praktična svrha teorijskog angažmana bilo je traganje za odgovorima na brojna otvorena pitanja podele vlasti i moći, autonomija i tranzicionog institucionalnog inženjeringa u Srbiji“.

Posebne podsticaje, istakao je dr Komšić, indukovao je sam život, dramatični istorijski period populizma, ratno-nacionalističkog raspada bivše SFRJ i političko-sistemski kontekst autonomije Vojvodine u postkomunističkim transformacijama Republike Srbije.