Ako sve izbeglice dođu u EU, "pobedila je Islamska država"

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  U to ne sumnjam“, rekao je Gabriel u intervjuu za nemačku državnu televiziju ZDF. Pošto je Nemačka ekonomski jaka, objasnio je vicekancelar, može da preuzme znatno veći deo izbeglica, ali i ostale članice EU moraju da prihvate deo odgovornosti.

Agencija UN za izbeglice je saopštila da je samo u ponedeljak rekordnih 7.000 migranata ušlo u Makedoniju, dok je 30.000 na grčkim ostrvima. Francuska je juče upozorila da će Evropa napraviti grešku ako prihvati sve izbeglice koje je prognala Islamska država iz Sirije i Iraka, te je zahtevala da se napravi akcioni plan koji će pružiti garancije da će raznolikost Bliskog istoka i dalje postojati uprkos produbljivanju krize. U Parizu su se juče sastali predstavnici oko 60 zemalja, uključujući ministre iz Iraka, Jordana, Turske i Libana, s ciljem da učvrste mere čiji je cilj povratak izbeglica, podsticanje vlada da se manjine uvedu u politiku i da zločini protiv čovečnosti ne prolaze nekažnjeno. „To je veoma teško, ali ako sve te izbeglice dođu u Evropu ili negde drugde, onda je Daeš (Islamska država) pobedio u igri. Cilj (ove konferencije) jeste da Bliski istok ostane Bliski istok, odnosno region u kojem postoji raznolikost i gde ima hrišćana, jazida itd“, izjavio je šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

Kako su rekle francuske diplomate, na konferenciji takođe treba da se donesu odluke o finansijskim paketima kojima bi se poboljšala situacija izbeglica u susednim zemljama, i to od izgradnje infrastrukture do obnove osnovnih usluga ili obuke lokalne policije. „Postoji humanitarna hitnost. Ako ne pružimo više pomoći zemljama koje primaju izbeglice, ako ne pružimo veću podršku porodicama koje su u ovim izbegličkim kampovima ili su raseljene po susednim zemljama, onda ne samo da će biti tragedija, nego će doći i do odliva stanovništva“, upozorio je francuski predsednik Fransoa Oland na otvaranju konferencije. On je u ponedeljak rekao da će francuska vojska obavljati izviđačke letove nad Sirijom s ciljem da izvede vazdušne napade na Islamsku državu. Francuska takođe planira da prihvati oko 24.000 sirijskih izbeglica iz kampova na Bliskom istoku tokom sledeće dve godine.

U Mađarsku je juče ušlo više hiljada ljudi iako Vlada u Budimpešti najavljuje nove mere za zaustavljanje talasa izbeglica, pošto je već na granici sa Srbijom podigla dvostruku žičanu ogradu. Nedaleko od mađarskog pograničnog sela Reske oko 400 migranata je juče u podne čekalo da se registruje u obližnjem području koje je ograđeno žicom, prenele su agencije. Kako se navodi, među migrantima koji su prešli granicu iz Srbije raste nestrpljenje, budući da su od šest ujutru do podneva po njih poslata samo dva autobusa. Volonteri su migrantima donosili vodu i nešto odeće, dok je područje na kojem su čekali da nastave put bilo puno đubreta, kažu izveštači s lica mesta. Sve je više ljudi peške išlo duž pruge u Srbiji ka Mađarskoj.

Izbeglicama na železničkoj stanici u Budimpešti je juče bilo dozvoljeno da uhvate vozove za Austriju i Mađarsku. Međutim, u pojedinim slučajevima su bili odvojeni od ostalih putnika i rečeno im je da mogu da uđu samo u poslednje vagone.

Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio da je prinuđen da angažuje još radnika na izgradnji ograde na granici sa Srbijom pošto je u ponedeljak došao u nenajavljenu inspekciju sa šefom kabineta Janošom Lazarom. Četiri metra visoka ograda duž 174 kilometra duge granice trebalo je da bude završena do 31. avgusta. Ministar odbrane Mađarske Čaba Hende, koji je nadgledao izgradnju, u ponedeljak je podneo ostavku.

Mađarska policija je ove godine uhapsila više od 169.000 ljudi koji su pokušali da „pređu žičanu (ogradu) nelegalno“, od kojih samo u ponedeljak 2.706. U istom periodu je Kancelarija za migracije dobila gotovo 158.000 zahteva za azil.

Poljska, koja je za sada pristala da primi 2.000 izbeglica, na udaru je žestokih kritika zbog nesolidarnosti s Nemačkom. Poljski ministar odbrane i vicepremijer Tomaš Siemoniak branio je pristup svoje zemlje krizi i rekao da je trenutni plan Evrope pogrešan jer ne obezbeđuje strategiju za borbu s krizom dok Evropa vrši pritisak na članice EU da prihvate veće kvote izbeglica.

Grčki zvaničnici su juče radili na što bržem otvaranju novih centara za hiljade migranata koji dolaze na već krcata grčka ostrva. Pošto je grčki ministar za migraciju Janis Muzalas priznao da je ostrvo Lezbos „na granici eksplozije“, vlasti su otvorile novi centar za „procesuiranje“ 30.000 izbeglica.

Na Lezbosu su obalska straža i policija naoružana pendrecima nastojali da održe kontrolu u glavnoj luci nad 2.500 migranata, koji su pohrlili ka trajektu koji je trebalo da se uputi ka Atini. Vlada Grčke i UNHCR odlučili su da na Lezbos pošalju dodatno osoblje i brodove, zabrinuti da bi situacija mogla da se otme kontroli. Uspostavljen je prijemni centar na napuštenom fudbalskom igralištu, kako bi se pomoglo izbeglicama, uglavnom iz Sirije, prenosi FoNet.