Aminovana bankarska unija

Konačno glasanje o stvaranju fonda od 55 milijardi evra, koji će finansirati same banke, završeno je sa 570 glasova „za“, 88 „protiv“ i 13 uzdržanih, dok je odlučivanje o novim pravilima koja predviđaju korišćenje javnog novca za pomoć bankama, ukoliko je to neophodno, imalo sličan ishod: taj predlog podržalo je 584 poslanika, usprotivilo mu se 80, dok je 10 poslanika bilo uzdržano, javio je portal EUobzerver.com.

Suština usvojenog zakona jeste da se teret spasavanja problematičnih banaka skine sa poreskih obveznika u Evropskoj uniji.

Kako je jačanje integracionih procesa u EU, a posebno snaženje Evropske monetarne unije (EMU) jedan od prioriteta aktuelnog grčkog predsedavanja, smatra se da su odluke poslanika EP i uspeh Atine. Zamenik grčkog premijera i ministar spoljnih poslova Evangelos Venizelos rekao je na sednici EP da je „bankarska unija stvorena za dve godine. To je bio herkulovski zadatak, ali on će omogućiti Evropi da iz krize izađe jača. To je glavni korak ka dovršetku prave ekonomske i monetarne unije zasnovane na većoj integraciji i solidarnosti u evrozoni“.

Jedan od ključnih ustupaka koje su evropski poslanici dobili od vlada članica EU tokom završnih pregovora jeste brže raspoređivanje sredstava u fond iz „nacionalnih odeljaka“ koji će uplaćivati sredstva za svoje domaće banke. Četrdeset odsto fonda biće prebačeno na „nacionalne odeljke“ u prvoj godini, 20 odsto u drugoj, a ostatak u jednakom obimu tokom narednih šest godina.

Države EU će takođe biti obavezne da garantuju depozite do 100.000 evra, ali neće biti zajedničke zaštite u slučaju da one podbace.

„Sada imamo pravi evropski sistem za nadgledanje banaka u evrozoni i za rešavanje budućih problema“, rekao je komentarišući glasanje komesar za finansijska tržišta EU Mišel Barnije.

Prvi element bankarske unije, jedinstveno nadgledanje 130 najvećih banaka u evrozoni, zaživeće u novembru pod okriljem Evropske centralne banke (ECB). „Mehanizam za odlučivanje“ biće nezavisan u svom radu, ali će od ECB dobijati preporuke – na primer, da li problematičnu banku treba sanirati ili je likvidirati.

Evroparlamentarci su takođe usvojili plan koji treba da osigura da banke svima omoguće tekuće račune, pošto je sada milionima ljudi to uskraćeno zbog njihovog pravnog ili socijalnog statusa, navodi EUobzerver. To će se odnositi i na migrante i „mobilne građane“ EU, podstaći ekonomsku modernizaciju i pomoći osobama u najnepovoljnijem položaju, rekao je nemački levičarski poslanik Jirgen Klute, koji je vodio pregovore o ovoj stvari. Države članice imaju dve godine da implementiraju zakon.

„Trebalo izdvojiti bilion evra“

Veličinu fonda za banke i njegovo postepeno uvođenje neki smatraju nedovoljnim za slučaj da velike banke upadnu u nevolje. Vilijam Biter, glavni ekonomista američke Sitibanke, smatra da bi odgovarajuća suma bila bilion evra, a ne 55 milijardi. Političari iz redova zelenih ne veruju u adekvatnost mera sve dok se banke smatraju „suviše velikim da bi propale“.