Dobrovoljci sa Majdana pripravni za „borbu“

Olega Cariova, proruskog poslanika i kandidata na predsedničkim izborima 25. maja, juče ujutru je tuklo nekoliko desetina razjarenih ljudi kada je izašao iz TV studija. Gađali su ga jajima i psovali, a onda i tukli. Cariov je saopštio da je „brutalno pretučen“.

Drugi proruski orijentisani političar i predsednički kandidat Mihail Dobkin poprskan je dezinfekcionim sredstvom i posut brašnom u ponedeljak uveče. Moskva je optužila vlasti u Kijevu za odobravanje antiruskog radikalizma.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Andrij Parubij rekao je juče da je prvi bataljon ukrajinske Nacionalne garde poslat na „front“ na istoku zemlje. Bataljon je formiran od „dobrovoljaca iz jedinica za samoodbranu Majdana“, kijevskog trga gde su počeli protesti u februaru, napisao je Parubij na svom nalogu na Fejsbuku. „Vojnici su veoma borbeni i spremni da brane Ukrajinu. Situacija nije jednostavna“, dodao je Parubij.

Nakon pripajanja Krima Rusiji i bojazni od upada ruske vojske u istočni deo Ukrajine, Vrhovna rada donela je u martu odluku o formiranju Nacionalne garde koja bi do sada mogla da ima 60.000 ljudi.

Ukrajinske oružane snage imaju 130.000 ljudi od kojih je polovina regruta. Ruska vojska ima 845.000 vojnika, prenela je agencija Beta.

Tužilaštvo u Beču pokrenulo je istragu protiv nekoliko osoba iz užeg kruga bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Kako pišu austrijske novine, istraga je pokrenuta protiv osumnjičenih za pranje novca i kršenje sankcija. Identitet osumnjičenih još nije poznat. Međutim, kako se navodi, poznato je da nekoliko političara i oligarha iz Ukrajine imaju svoje poslovne interese u Austriji, kao na primer bivši šef ukrajinske vlade Mikola Azarov ili oligarh Dmitro Firtaš. Firtaš je uhapšen u martu u Beču na zahtev SAD.

U međuvremenu, predsednik SAD Barak Obama apelovao je na ruskog predsednika Vladimira Putina da ubedi „proruske pobunjenike“ da polože oružje, saopštila je Bela kuća. Putin je rekao Obami da se izveštaji o tome da se Rusija upliće u Ukrajinu „temelje na neosnovanim informacijama“.

S druge strane, prema saopštenju Kremlja, Putin je pozvao Obamu da iskoristi američki uticaj u Ukrajini da spreči upotrebu sile i krvoproliće. Obe strane su se složile da će nastojati da nađu diplomatsko rešenje krize uoči međunarodnih pregovora o Ukrajini, zakazanih za 17. april u Ženevi.

NATO je odlučio da „privremeno rasporedi“ avione iz sistema za osmatranje i komandovanje „Avaks“, dok su SAD poslale šest bombardera-lovaca F-15 kao pojačanje baltičkim zemljama, 12 lovačkih aviona F-16 i tri transportera Poljskoj. Evropske zemlje uključujući Francusku i Veliku Britaniju, izrazile su spremnost da upute svoje avione u te zemlje ako NATO to zatraži.

Visoki komesarijat UN za ljudska prava pozvao je juče nove ukrajinske vlasti da spreče podstrekivanje na mržnju, da poštuju prava manjina i da se bore protiv korupcije koja je i dalje jedan od najozbiljnijih problema u zemlji, navodi se u najnovijem izveštaju tog tela svetske organizacije, prenela je Beta. S obzirom na „zategnutu“ situaciju na istoku Ukrajine gde živi snažna ruska manjina, „važno je odmah preduzeti mere za ponovno uspostavljanje poverenja između vlade i naroda, i među različitim zajednicama“, piše u izveštaju.

Od novih ukrajinskih vlasti se traži da „spreče medijske manipulacije dostavljajući na vreme tačne informacije“ i da se „bore protiv netolerancije i ekstremizma“. Od vlasti Krima čiju odluku o pripajanju Rusiji ne priznaju UN, u izveštaju se traži da „reše slučaj nestalih, preduzmu mere za zaštitu prava ljudi kroz promene institucionalnog i zakonskog okvira, uključujući državljanstvo, da osiguraju zaštitu prava manjina i lokalnog stanovništva“, što se odnosi na Tatare. U izveštaju se navodi i da na Krimu postoje kredibilni navodi o uznemiravanju, proizvoljnom hapšenju i torturi aktivista i novinara koji 16. marta nisu podržali referendum o pripajanju tog poluostrva Rusiji.

Bild protiv Crvene armije

Berlin – Nemački list Bild juče je pokrenuo, u znak protesta zbog uloge Moskve u ukrajinskoj krizi, peticiju da se iz Berlina uklone dva sovjetska tenka s kraja Drugog svetskog rata, koji su deo spomenika ulasku Crvene armije u taj grad. „Kada ruski tenkovi prete slobodnoj i demokratskoj Evropi, ne želimo ruske tenkove kod Branderburške kapije“, piše u tekstu peticije koji treba da bude upućen Bundestagu. Bild, koji ima više od deset miliona čitalaca i smatra se najčitanijim u Evropi, inicijativu je pokrenuo s lokalnim tabloidom BZ.

RVE isporučuje gas Ukrajini

Berlin – Nemačka energetska kompanija RVE saopštila je juče da je ponovo počela da isporučuje gas Ukrajini, po ugovoru potpisanom 2012. godine. „Danas RVE ponovo počinje isporuku gasa ukrajinskoj državnoj kompaniji Naftogaz“, navedeno je u saopštenju nemačke kompanije. Gas bi u Ukrajinu trebalo da bude prebačen preko Poljske i to čini deo petogodišnjeg ugovora RVE i Naftogaza, potpisanog u maju 2012. godine kojim je za Ukrajinu predviđena isporuka do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Beta-AFP