Dogovoren mir, euforije nema

„Saglasili smo se o glavnim pitanjima. Verujem da smo postigli veliki dogovor. Prekid vatre stupa na snagu u ponoć 15. februara“, objavio je ruski predsednik Vladimir Putin nakon maratonskih i, kako kažu moskovski izvori, najdužih razgovora u njegovoj karijeri. Prema rečima Putina, nespremnost Kijeva da održi direktne razgovore sa predstavnicima samoproklamovanih republika Donjeck i Lugansk jedan je od razloga što su razgovori ovoliko trajali.

„Oni mogu biti nepriznati, ali moramo se baviti stvarnim životom ovde, i za sve koji žele dogovor, direktni kontakti su neophodni“, rekao je Putin.

Nakon izvesnih konfuzija, konačno je potvrđeno da su sporazum potpisali i separatistički pobunjenici, iako i dalje nije precizirano ko bi trebalo da preuzme kontrolu nad spornim strateškim uporištem Debaljcevom, gde su borbe nastavljene i juče. „Visoki zvaničnik“ separatista Andrej Purgin kazao je za rusku televiziju da će biti potrebno dan ili više da se okončaju neprijateljstva po stupanju na snagu sporazuma o prekidu vatre.

Francuski predsednik Fransoa Oland potvrdio je da je „postignut ozbiljan sporazum“, ali da još ima da se radi, prenosi Rojters. Ipak, kako je rekao, sporazum je veliko „olakšanje za Evropu“. U izjavi za novinare, četvoro lidera su kazali da su tražili od EU da podrži dogovor na jučerašnjem samitu. Nemački izvori ukazuju da je Merkelova nakon razgovora napustila zgradu bez davanja izjava. Od Nemaca, oglasio se šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, koji je ukazao da sporazum nije baš onakav kakav je Nemačka želela, ali da je nužan korak koji će nas odvratiti od nasilja i dati novi podstrek Ukrajini, piše Rojters. „Najvažnija stvar jeste što su se Moskva i Kijev saglasili o prekidu vatre. Za neke ovo neće biti dovoljno. Mi ćemo želeti više, ali ovoliko su predsednici Ukrajine i Rusije mogli da se saglase“, kazao je Štajnmajer.

U odvojenom obraćanju novinarima, ukrajinski predsednik Petro Porošenko kazao je da glavna stvar koja je postignuta jeste ta što u subotu na nedelju stupa na snagu bezuslovni prekid vatre. Putin je objavio da će artiljerija biti povučena do subote u ponoć. Na konferenciji za novinare u Minsku apelovao je na Ukrajinu da sprovede ustavne reforme kako bi se poštovala prava Rusa u istočnoj Ukrajini. Nešto ranije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je da su razgovori „vrlo aktivni, bolji od super“.

Britanski Telegraf piše pozivajući se na deklaraciju koju je dostavio Kremlj da su se lideri složili da se založe za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Stručna javnost, međutim, sa oprezom dočekuje novi sporazum iz Minska. Izgleda da ovaj drugi sporazum ne ide dalje od prvog potpisanog u septembru 2014, ocenjuju stručnjaci za Gardijan. I tada je dogovoren prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja, ali to primirje nije bilo dugog veka, piše britanski list. Ako se skepsa potvrdi i Minsk 2 ne zaustavi krvoproliće u Ukrajini, ne može se isključiti da će, uprkos diplomatskim naporima, na stolu ponovo biti pitanje sankcija, ali i isporuka oružja Ukrajini.

„Putin je dobio sve ono što je hteo u Minsku, ali on dugo igra igru“, smatra Fiona Hil, direktorka Centra za SAD i Evropu pri Institutu Bruking i autorka knjige „Putin: Operativac u Kremlju“. „On igra na više frontova. Započne razgovor o vojnom odgovoru, a onda se prebaci na diplomatiju“, kaže Hilova za Njujork tajms. Ona predviđa da će i ovaj prekid vatre biti privremen kao i prošli, jer Putin konstantno vaga između vojnih i diplomatskih opcija, u zavisnosti od toga šta vidi kao veću prednost za Rusiju.

Ranije juče, tokom prve pauze posle razgovora, iz sale za sastanke prvi je izašao vidno besan ukrajinski predsednik, koji je objavio da Rusi nameću „neprihvatljive uslove“, čime je prekinuo spekulacije da je sporazum o prekidu vatre postignut. Ispred zatvorenih vrata nizale su se brojne glasine i spekulacije među novinarima brojnih agencija i medijskih kuća koji su pratili ovaj važan događaj, prenose agencije. Šuškalo se da je Putin bio frustriran zbog nedostatka napretka te je nervozno škljocao svojom olovkom, a potom je i slomio. Pomoćnik ukrajinskog lidera Valerij Čali ranije je opisao četvoročlane pregovore kao igru živaca. Kad su razgovori počeli, Porošenko je izjavio da ukoliko se ne uspostavi prekid vatre situacija će izmaći kontroli.

„Spasilački paket“ MMF

Vašington – Međunarodni monetarni fond juče ujutro je nakon vesti iz Minska objavio spasilački paket za Ukrajinu vredan 17.5 milijardi dolara kao pomoć Kijevu da spreči bankrot, ali uz obavezu vlade Petra Porošenka da primeni bolne i potencijalno duboko nepopularne reforme. Šefica MMF Kristin Lagard kazala je da bi spasilački paket mogao biti „preokret“ za Kijev. „Ovo je ambiciozan program, surov ali ne i bez rizika“, kazala je Lagardova.

Potpisali i pobunjenici

Šef „Narodne Republike Donjeck“ Aleksandr Zaharčenko, koji je jedan od potpisnika sporazuma iz Minska, kazao je da su potrebne dodatne konsultacije, ali i upozorio da „ukoliko sporazum bude prekršen neće biti mogući novi razgovori ni memorandum“. Dodao je da je sa Igorom Plotnickim, šefom „Narodne Republike Lugansk“, pristao da potpiše dokument „zahvaljujući garancijama predsednika Rusije, nemačke kancelarke i predsednika Francuske“. Prethodni sporazum je propao jer ga ni Kijev ni pobunjenici nisu poštovali i primenili, što je obnovilo neprijateljstva.