Drugi mandat

Ponovo pobediti na izborima nije bilo lako imajući u vidu još uvek slabu ekonomiju SAD i stopu nezaposlenosti od gotovo osam odsto. Mnogi lideri, a na pamet mi padaju Nikola Sarkozi, Gordon Braun i Hose Luis Sapatero, „zbrisani“ su s funkcije zbog nezadovoljstva ekonomskim rezultatima. Iako je finansijska katastrofa izbila za mandata Džordža Buša, osam godina nakon okončanja njegove vlasti teret slabog oporavka morao je da ponese Obama.

Obama nije pobedio samo zbog svoje izuzetne sposobnosti da posle pada brzo ponovo stane na noge, već i zato što je dovoljan broj glasača iz srednje klase, iako nezadovoljan brzinom ekonomskog napretka, osetio da će im Obama pomoći više nego Mit Romni s politikom za koju se smatralo da ide naruku imućnima. Štaviše, aktuelni demografski preobražaj Amerike otežava kandidatima koji ne mogu da dopru dovoljno do Latinoamerikanaca i drugih manjinskih zajednica, što Romni definitivno nije uspeo da učini, da vode državu.

Pojedine aspekte kampanje, naročito količina novca koja je potrošena i njen negativni ton, posmatrači su shvatili kao uvredljive. Ali konkurentnost američke demokratije, odnosno činjenica da uvek postoji alternativa i da oni na vlasti moraju teško da se bore da se zadrže na njoj, bila je izložena na način vrednog poštovanja, te je ceo svet mogao da je vidi.

Obama će započeti drugi mandat s globalnom ekonomijom na raskršću. Neujednačen i slab oporavak u SAD poduprt je izuzetno skupom monetarnom politikom i aktuelnim fiskalnim deficitima. Iako u korporativnim fondovima ima mnogo novca, privatne investicije stagniraju. Stabilan ekonomski učinak i dalje je nedostižan u Kini, iako se premijeri smenjuju brzinom koja ostavlja bez daha.

Evropa se veštački održava u životu zahvaljujući pronicljivom manevrisanju predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija i obećanjima o neograničenoj intervenciji na tržištima suverenog duga. Ali stopa nezaposlenosti je najviša u proteklih nekoliko decenija, a rast je u znatnom zastoju, čak i u Nemačkoj, dok su južne države u klopci duboke recesije. Situacija u Grčkoj je postala društveno neodrživa; Grčka je mala, ali tamošnji kolaps bi mogao imati negativne finansijske i psihološke efekte svuda.

Svetske ekonomije s tržištima u razvoju su u boljem stanju; ali iako je njihov suštinski trend rasta kada je reč o potencijalnom rezultatu mnogo veći nego u razvijenim zemljama, nema cikličnog razdvajanja. Svetska ekonomija je nezavisna celina – problem u bilo kojem njenom važnom delu se prenosi globalno. To važi i van uticaja usko makroekonomskih problema – na primer, potreba da se reši problem klimatskih promena ne može više da se ignoriše.

SAD ne mogu same da određuju budućnost svetske ekonomije; ali kurs koji je zauzela Amerika ima ogroman globalni značaj, imajući u vidu činjenicu da je ona i dalje najveća ekonomija i da zadržava znatni uticaj u MMF-u, Svetskoj banci i G-20. Dakle, šta treba Obami da budu glavni ekonomsko-politički prioriteti? Uprkos teškoćama s kojima se suočava globalna ekonomija, ima ogromnih resursa u SAD, Kini, Nemačkoj i drugim državama koji se mogu ulagati. Iako postoje klimatska ograničenja i ograničenja u resursima, još smo na početku tehnološke revolucije koja sadrži izuzetan potencijal za veću produktivnost i prosperitet, zajedno sa nagoveštajima za upošljavanje.

Ali održivi ekonomski rast od onih koji imaju resurse traži da ih i ulože, što se neće dogoditi dok stabilan oporavak grupa sa srednjim i niskim prihodima u naprednim državama, uključujući SAD, ne donese dugoročni povratak potražnje koji investitori iščekuju.

Uravnoteženija distribucija prihoda nije samo socijalno ili etičko pitanje; ona je suštinska za makroekonomski i zapravo dugoročni korporativni uspeh. To je od vitalnog značaja za mnoge zemlje, pre svega za SAD i Kinu.

Postoji i preka potreba i u SAD i globalno za obrazovanjem. Ukoliko ne steknu znanje koje zahtevaju nove tehnologije i tehnologije u začetku, isuviše mnogo radnika jednostavno neće moći da se zaposli. Glavna korist od pristupanja kvalitetnom obrazovanju kao prioritetu jeste to što i ta kategorija pomaže da se reši problem distribucije prihoda.

I na kraju, postoji potreba za efikasnom međunarodnom saradnjom. Suficit platnog bilansa Kine opada, ali sada severna Evropa ostvaruje suficit od 500 milijardi dolara, dok potražnja u južnoj opada, a SAD prave deficit koji je približno 500 milijardi dolara. Nakon duge i teške izborne kampanje u Americi, vreme je za sveobuhvatne političke reforme. Ima nade da će i američki Kongres ovo shvatiti, što će dovesti do podrške merama koje bi mogle da pomognu stotinama miliona ljudi u SAD i širom sveta.

Autor je bivši ministar ekonomije Turske, administrator UNDP-a i potpredsednik Svetske banke. Sada je potpredsednik Brukings instituta.