Dve decenije nemira oko sporazuma o miru

Sve ostalo je do dana današnjeg ostalo sporno i predmet je različitog gledanja onih kojih se taj sporazum najviše tiče.

Lideri Bošnjaka smatraju da je taj sporazum i na njemu baziran ustavno-pravni poredak odgovoran što je BiH nefunkcionalna država i da ga treba menjati, Hrvati veruju da sprovođenjem tog sporazuma u praksi njihova jednakopravnost nije obezbeđena, a Srbi da su nezakonitim revizijama tog sporazuma srpskom entitetu oduzete njegove zakonite nadležnosti i da ih vlasniku treba vratiti.

Treba li Dejtonski sporazum čuvati ili menjati, da li je Dejtonski sporazum jednima majka, drugima maćeha, predmet je oštrog spora među konstitutivnim narodima BiH. „Ono što piše u Dejtonskom mirovnom sporazumu i ono kakva je stvarnost danas na nivou BiH je suprotno. To što nije isto i što je realnost drugačija rezultat je nasilja međunarodne zajednice“, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za medije u RS i dodao da se „mora pristupiti vraćanju u dejtonske i ustavne okvire onih funkcija koje su naznačene, a ne održavanju sistema nasilja, pa i nasilja međunarodne zajednice nad institucijama BiH“.

O ulozi međunarodne zajednice ništa dobro, čak i gore, misli sadašnji potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki, koji gotovo svaki dan produkuje oštra saopštenja o svom viđenju stanja u BiH. Sem što je doneo mir, a Srbima državu (kao najveću dragocenost koja se „ne smije ni na koji način otuđiti“), Dejtonski sporazum je omogućio recikliranje kapitala Zapada preko raznih programa pomoći, čija su sredstva pokupile isključivo zapadne firme, a zemlju stavile“ u položaj kolonije – ekonomski, politički i kulturno“.

Dejtonski sporazum će još dugo biti suštinski okvir za funkcionisanje BiH, rekao je novoizabrani srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić: „Velike i krupne promjene mi ne djeluju realne, i ne bih trošio još osam godina na međusobna politička iscrpljivanja, a da se ne maknemo ni milimetar, kao što je bio slučaj u zadnjih osam godina“, rekao je Ivanić .

U ponedeljak kad su svoju funkciju preuzeli novi članovi tročlanog Predsedništva BiH, svaki od njih je dao zanimljivo viđenje svoga glavnog zadatka u tom predsedništvu.

„Moja ustavna obaveza je da štitim interese Republike Srpske i to ću činiti. Uvjeren sam da ću štititi i interese BiH jer smatram da interesi RS ne moraju biti u suprotnosti sa interesima BiH“, rekao je novoizabrani srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić.

Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović je, prema citatima bosanskohercegovačkih medija, rekao da je njegova misija da u Predsedništvu štiti interese BiH i interese svog, hrvatskog naroda, a bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je pozvao političare da ne troše energiju na prizivanje nerealnih i jednostranih scenarija. „Treba nam dogovor i unutrašnji konsenzus o budućnosti BiH“, rekao je Izetbegović.

Dejtonski sporazum su potpisali Slobodan Milošević (Srbija), Franjo Tuđman (Hrvatska) i Alija Izetbegović (tadašnja takozvana Republika Bosna). Jedno od najzapaljivijih pitanja koje neprekidno provocira Dejtonski sporazum jeste pitanje uticaja susednih država potpisnica u BiH, ili najogoljenije rečeno, pitanje njihovog mešanja u unutrašnja pitanja BiH.

Tim povodom je premijer Srbije Aleksandar Vučić i juče po ko zna koji put pitan o godišnjici Dejtonskog sporazuma požurio da izjavi: „Reč je o drugoj zemlji, ne bih da se izjašnjavam. Voleo bih da imamo stabilnost BiH i Srbije.“

Međutim, šef Hrvatske demokratske zajednice Tomislav Karamarko prošlog septembra je posetio BiH i zajedno s liderom HDZ BiH Draganom Čovićem i Jajce. Tamo je, takođe pitan, rekao: „Ako nas pitate hoćemo li se miješati u unutrašnje stvari BiH, ja kažem da nećemo u pitanja kao što su infrastruktura i slično, ali hoćemo, i naša je ustavna obaveza, umiješati se kada je jednakopravnost Hrvata u BiH ugrožena, kada Hrvati u BiH žele ostvarivati prava na svoj jezik, medije, kulturu“, rekao je Karamarko, bivši ministar policije Hrvatske.

Koje institucionalne promene?

U BiH su svi, što bezrezervno, što u principu, prihvatili nemačko-britansku inicijativu kao način za rešavanje problema unutrašnjeg funkcionisanja te države. Ali šta tačno znači „sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države i koje su osmišljene da državu učine funkcionalnijom“, na koje će BiH političari morati pismeno da se obavežu i u kakvom su odnosu prema Dejtonskom sporazumu još nije obelodanjeno ni u naznakama.