„A šta ako ima osnova da se on smesti u zatvor?“, pitao je ruski predsednik Vladimir Putin novinare pošto su se u okviru dvodnevnog samita EU – Rusija interesovali i za slučaj ruskog ekonomiste Sergeja Gurijeva. „Ako ništa nije narušio, sto posto ga ništa ne ugrožava. Sto posto“, rekao je Putin.
Gurijev, član saveta direktora mnogih velikih ruskih firmi, pre nekoliko dana je napustio Rusiju i iz Pariza, gde se sada nalazi, poručio da u dogledno vreme u nju nema nameru da se vrati jer nema uverljivih garancija da neće završiti u zatvoru. Njega su od početka ove godine više puta ispitivali ruski istražni organi u vezi s delima koja se na teret stavljaju Mihailu Hodorkovskom, vlasniku nekadašnje naftne kompanije Jukos, koji se trenutno nalazi u zatvoru.
Investiciona kuća JP Morgan je odmah formirala dosije Gurijev i objavila da će afera s njim zastrašiti potencijalne ruske investitore i da je u stvari usmerena na to da se Hodorkovskom zatvorska kazna produži i posle 2014, kad je trebalo da izađe na slobodu.
Gurijev, koji je prošle nedelje podneo ostavku na funkciju rektora Ruske ekonomske škole i povukao kandidaturu za člana Nadzornog odbora državne Sberbanke, svojevremeno je kao član ekspertske grupe, a za račun Saveta predsednika Rusije za razvoj građanskog društva i prava čoveka, zauzeo ekspertski stav da Mihail Hodorkovski nije kriv po takozvanom drugom delu slučaja Jukos.
Sad već bivšeg rektora Škole sumnjiče da je u obavljanju tog posla bio u sukobu interesa. Ruski istražni organi su saopštili da su organizacije, čiji su predstavnici ušli u ekspertsku grupu 2003-2004, primale novac od Jukosa. Gurijev, koji je bio i savetnik Dmitrija Medvedeva dok je ovaj bio ruski predsednik, iz Pariza je demantovao da je bilo po kom osnovu, pa i preko povezanih firmi, primao novac od Hodorkovskog.
Sem što je poslednjih dana veoma zaposlio rusku javnost i medije, slučaj Gurijev se odlično uklopio u 31. samit Evropske unije i Rusije, koji je u ruskom gradu Jekaterinburgu završen bez velikih rezultata. Umesto liberalizacijom viznog režima, samit se bavi pitanjem ljudskih prava, a posebno „Zakonom Magnitskog“, nazvanim po ruskom pravniku koji je umro u ruskom zatvoru pod okolnostima oko kojih se ruski i evropski nadležni organi ne slažu. Sporazum o liberalizaciji viznog režima Rusije i EU neće biti potpisan, niti se očekuju pomaci u pregovorima oko sklapanja novog Osnovnog sporazuma. Prvi osnovni sporazum između Rusije i EU potpisan je 1994, a istekao je 2007.
Kao uslov za potpisivanje sporazuma o vizama, koji se naročito tiče vlasnika biometrijskih službenih pasoša, EU je zahtevala da Rusija ne izda više od 15.000 takvih pasoša i da se oni koriste isključivo za potrebe posla. Sem što Rusija za vlasnike ovakvih pasoša traži ukidanje viza, rusko ministarstvo saobraćaja je iznenadilo Evropu zahtevom da mu od 1. jula sve evropske avio-kompanije koje lete u Rusiju ili preko nje, dostavljaju lične podatke svih putnika. Takav zahtev Evropa ispunjava prema SAD i Kanadi, ali je za njegovo usvajanje potrebno oko dve godine.
Trgovinska razmena
Trgovinska razmena između EU i Rusije teče da ne može biti bolje – prošle godine je EU iz Rusije uvezla robe za 213 milijardi evra, a u Rusiju izvezla robe za 123 milijarde. Rusija je sa učešćem od sedam odsto u izvozu i 12 odsto u uvozu Unije, njen treći po značaju partner.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
