Federika Mogerini nasleđuje Eštonovu

Šefovi država i vlada zemalja EU nisu uspeli 16. jula da se dogovore o naslednicima visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton i predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja. Blokada za imenovanje šefa evropske diplomatije je uklonjena. Osim ako ne bude nekog iznenadnog obrta, sadašnja ministarka spoljnih poslova Italije Federika Mogerini biće imenovana za naslednicu Ketrin Ešton.

„Njeno imenovanje se više ne dovodi u sumnju“, izjavio je agenciji Frans pres neimenovani evropski izvor. „Niko ne vidi ko bi bio alternativa“, istakao je drugi izvor. Visoki predstavnik ima strateško mesto pošto je istovremeno član Evropskog saveta, predsedava sastancima ministara spoljnih poslova i prisustvuje samitima šefova država i vlada, i član je Evropske komisije čiji je potpredsednik.

Više istočnoevropskih zemalja, prvenstveno Litvanija, žestoko se usprotivilo imenovanju Federike Mogerini, ocenjujući je neiskusnom i pre svega suviše bliskom Moskvi. Druga dva kandidata bili su odlazeća evropska komesarka za humanitarna pitanja Kristalina Gerogijeva iz Bugarske i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski.

Istočnoevropski deo EU bi zato trebalo da dobije mesto predsednika Evropskog saveta, koji je zadužen za koordinaciju i predsedavanje sastancima šefova država i vlada i da predstavlja EU, zajedno sa predsednikom Evropske komisije. U tom smislu se pominju tri kandidata: bivši letonski premijer Valdis Dombrovskis, poljski premijer Donald Tusk, koji, međutim, ima nedostatak pošto ne govori ni engleski ni francuski, a treći kandidat je bivši estonski premijer Andrus Ansip.

S obzirom na potrebu geografske i političke ravnoteže, u igri ostaju i tri lidera sa severa Evrope: danska premijerka Hele Torning Šmit, irski premijer Enda Keni i bivši finski premijer Jirki Katainen. Od toga ko će biti novi šef diplomatije i predsednik Evropskog saveta zavisiće i izbor novih evropskih komesara. Svaka od 28 zemalja članica EU imenuje po jednog komesara.

Glavni problem manjak žena

Žan-Klod Junker, bivši premijer Luksemburga i budući šef Evropske komisije, rekao je da neće saopštiti sastav EK pre 30. avgusta. Sastav EK koja u novembru počinje s radom treba da bude poznat u prvoj polovini septembra. Glavni Junkerov problem je nedovoljan broj predloženih žena. Dosadašnja Komisija imala je devet žena, a u novoj su za sada sigurne četiri što je „neprihvatljivo“ za Evropski parlament koji treba da potvrdi izbor Komisije. „Socijalisti neće dati podršku Komisiji sa manjim brojem žena nego sada“, rekao je šef poslaničke grupe socijalista Đani Pitela.