Izetbegović ne razbija Bosnu

Vidim da postoje čak tri vrlo izgledna kandidata za mesto bošnjačkog člana Predsedništva BiH – Bakir Izetbegović, Fahrudin Radončić, Mustafa Cerić – i da među njima u medijima traje bespoštedna borba. U čemu je razlika među njima i kako gledate na medijski obračun među njima?

– Ono što doprinosi žestini borbe između političkih kandidata širom BiH je specifičan izborni zakon koji je ovde važeći već duže vreme u sklopu Dejtonskog ustava. Naime, u BiH se biraju etnički članovi Predsedništva čime se značajno smanjuje politički prostor, odnosno borba postaje oštrija. U stvari, najžešće političke borbe vode se ne između, kako se to obično misli izvan BiH, političkih predstavnika tri naroda nego, unutar svakog nacionalnog bloka. U BiH vi faktički već duže vreme nemate nikakvu konfrontaciju između srpskih i, recimo, bošnjačkih političkih predstavnika, nego upravo obrnuto: najžešće borbe se vode, recimo, unutar kompetitivnih političkih elita unutar istog naroda koje će od njih dobiti mandat da u naredne četiri godine predstavljaju taj jedan etnički narod. U bošnjačkom delu imamo posebno veliku podeljenosti. Izgledno je da bilo koja od ove tri osobe može da dobije određen broj glasova.

Ima li među njima trojicom neke razlike, koje oni elite predstavljaju, jedan, drugi i treći?

– Nadležnosti člana Predsedništva su gotovo nadležnosti britanske kraljice, više su počasne, ali imaju simboličnu vrednost jer su to jedine faktički važne pozicije za koje se direktno glasa tako da izabrana osoba uživa veliki legitimitet unutar svog konstitutivnog bloka i zasniva na tome jednu veliku simboličku moć da u naredne četiri godine, kaže se kod nas, predstavljaju svoj narod. Iako ti izbori nisu opšti ni po čemu, nego unutaretnički. Inače je to za mene minorna funkcija i ne vidim šta biste sa nje, i da ste najveći idealista, mogli učiniti u ovako isparcelisanom sistemu.

Da li bi Emir Suljagić, kandidat Demokratske fronte Željka Komšića, mogao da profitira iz ovog obračuna trojice glavnih?

– Pa ja mislim da je to u dobrom delu i njegova strategija. Kad imate, pogotovo kod ova dva kandidata Izetbegovića i Radončića takvu disperziju glasova, u takvim kombinacijama se može očekivati da mali broj glasova bude od presudnog značaja.

Vrlo otvorenim saopštenjima se i Radončić i Suljagić obrušavaju na Izetbegovića optužujući ga da razbija BiH svojom ambicijom da napravi muslimansku državu. Može li se njemu zaista na tome prigovoriti?

– Da pravi muslimansku državu? Dobro, možda možemo spekulirati, Izetbegović jeste simpatizer Erdogana, a turski predsednik Erdogan ima tih islamističkih sklonosti i možemo reći da to jeste neka konzervativna desnica. Izetbegović ima te sklonosti, ali je preterano govoriti o nekim rušenjima. Ne vidim opravdanost takvih tvrdnji, realno.

Naročito stranka gospodina Radončića nastoji da javnim prozivkama izvede na čistinu Islamsku zajednicu. Kolika je njena stvarna uloga u sadašnjem izbornom procesu i opšti uticaj, bez obzira što se reis Kavazović izjasnio da neće podržati nijednog kandidata?

– Već ima duže vreme otkako se prilično polarizirao taj bošnjački politički prostor, pa se i Islamska zajednica već duže vreme nalazi u procepu: koga podržati. U prošlosti je bila podrška Islamske zajednice SDA, 1990. godine, a desetak godina kasnije bila je neko vreme podrška kandidatu Harisu Silajdžiću i njegovoj stranci. Međutim, osobito nakon izbora Kavazovića, Islamska zajednica se u značajnoj meri depolitizirala i njezin uticaj tu nije od presudne važnosti. Mada nije isključeno da će na nekim lokalitetima ove zemlje neki lokalni imam propovedati u prilog ovoj ili onoj opciji.

Kakav je uticaj bivšeg reisa Mustafe Cerića sada i može li on tu svoju nekadašnju moć, koju je imao kao reis, da transformiše u politički kapital?

– Mislim da ne može. Njegova moć, sada vidimo i još samo da on to shvati, značajno je opala. Njegova pozicija u ovoj trci je ipak marginalna.

U predizbornoj kampanji je naročito omiljena tema uticaja stranih zemalja na izbore i uopšte na političku situaciju u BiH. Kako vi ocenjujete uticaj Turske, Hrvatske, Srbije, koje se najčešće pominju?

– Čini mi se da elite sva tri naroda, budući da postepeno i nakon dvadesetogodišnje vladavine gube moć mobilizacije svojih etničkih podanika, nekako to pokušavaju nadomestiti dodatnim argumentima. Pa imamo s jedne strane Dodika i njegovo prijateljstvo sa Putinom, dakle ta veza Srbija – Rusija, ovamo hrvatska elita se povezala na liniji Hrvatska pa tamo Nemačka, pa i Bošnjaci, budući da i njihov proces nacionalizacije odmiče, traže neki dodatni podsticaj za mobilizaciju prikazivanjem bliskosti sa Turskom. U sva tri slučaja to su najobičnije fantazme.

Domovina ima šanse u RS

– Položaj koalicije Domovina (koalicija bošnjačkih i hrvatskih stranaka koja učestvuje na izborima u RS – prim. R.Ć) je specifičan, ona okuplja ljude na manjinskom sentimentu. I tu ima zaista dosta razloga za jednu vrstu političke borbe za ravnopravnost. Jer mi smo od zemlje ravnopravnih naroda odjednom dobili manjine. Pa ljudi nisu skloni da tamo gde su se osećali kao kod kuće preko noći budu manjina. Mislim da je to pametan način za rešavanje tih osnovnih prava s tim, recimo, ja da sam u toj koaliciji, ja bih tražio i proširio to na srpsku manjinu u Federaciji, da se napravi koalicioni blok manjina na svim stranama. Ne bih da prognoziram, ali mislim da će koalicija Domovina biti zastupljena u Skupštini Republike Srpske – kaže Asim Mujkić.