Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je juče evropske lidere da se „maše za džep“ i finansijski pomognu realizaciji plana za podsticanje privrede i pomoći Ukrajine. Planom je predviđena raspodela 315 milijardi evra Ukrajini tokom tri godine.
Tokom debate u Evropskom parlamentu u Strazburu Junker je, prenosi Beta, rekao da je više država članica pokazalo interesovanje za plan i da sada očekuje konkretne predloge, ne samo „izjave“, i da mu je sada potreban „novac“. I prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je da Komisija očekuje od zemalja članica EU doprinos planu ulaganja.
Situacija u Ukrajini i strmoglavi pad vrednosti ruske rublje nagnali su nemačku kancelarku Angelu Merkel da telefonom pozove ruskog predsednika Vladimira Putina, prenose evropski mediji. Merkelova je razgovarala i sa predsednicima Ukrajine i Francuske Petrom Porošenkom i Fransoa Olandom. Najviše je bilo reči o mogućim koracima u cilju postizanja sveobuhvatnog primirja u istočnoj Ukrajini, ali i o ekonomskoj situaciji u Rusiji koja se bori sa naglim padom vrednosti rublje.
Moskva je ranije optužila Zapad za pokušaj rušenja vlasti u Moskvi. Postignuta je saglasnost da je potrebno povećati humanitarnu pomoć Ukrajini i njenom osiromašenom stanovništvu u ratom pogođenom istoku zemlje i osigurati prekid vatre u istočnoj oblasti Donbas. Putinu i Porošenku Merkelova je poručila da ne traće više vreme i „konačno započnu pregovore o rešavanju krize“.
Ukoliko predsednik Putin nastavi da preduzima korake u cilju smanjenja napetosti i poštuje dogovor o prekidu vatre, Vašington bi mogao ukinuti sankcije Rusije, rekao je u Londonu Džon Keri, državni sekretar Sjedinjenih Država. „Sve zavisi od Putina“, rekao je Keri.
Vlasti u regionu Kaluga u Centralnoj Rusiji zabranili su upotrebu reči „kriza“ u javnosti, a, kako navode, ova mera već pomaže privlačenju investitora. „Moguće je da kriza postoji, ali mi zabranjujemo upotrebu ove reči“, kazao je Anatolij Artamonov, guverner ove oblasti, a prenosi Ruska novinska služba (RSN).
Guverner je dodao da vlasti regiona Kaluga nisu planirale politički odgovor na aktuelni „nezgodni trenutak“, već da umesto toga sprovedu veliku internu reviziju investicione politike i zakonodavstva u cilju stvaranja boljeg poslovnog okruženja. Saopštenje je usledilo nakon vesti o drastičnom padu vrednosti ruske valute.
Putin 15. put ličnost godine
Moskva – Velika većina Rusa odabrala je predsednika Vladimira Putina za ličnost godine, petnaesti put zaredom od 1999. kada je izabran za premijera. Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela nezavisna ruska Fondacija za istraživanje javnog mnjenja (FOM) pokazuje da 68 odsto ruskih građana smatra da je Putin dostojan ove titule. Na drugom mestu je Vladimir Žirinovski, lider nacionalističke partije LDPR, na trećem šef diplomatije Sergej Lavrov i premijer Dmitrij Medvedev na četvrtom mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
