Kijev prihvata glasanje o federalizaciji

Više desetina razjarenih muškaraca bacali su kamenice, lomili prozore i upali u policijsku stanicu u Gorlovki, mestu nedaleko od granice s Rusijom, dok ih je više stotina posmatrača bodrilo, prenela je Beta.

Guverner Donječke oblasti Sergej Taruta rekao je da je „antiteroristička akcija u tom regionu u toku“, javila je agencija Interfaks. On je rekao da su preduzete antiterorističke mere s ciljem da se „sačuvaju red i mir u zemlji koju nam danas cinično i hladnokrvno otimaju naoružani i nasilni fanatici“. Ne navodeći detalje, Taruta je rekao da su oni koji upadaju u zgrade policije „teroristi“ i da im se neće dozvoliti da vladaju.

Ukrajinski predsednik Oleksandr Turčinov izjavio je juče da postoji mogućnost da se održi referendum o federalizaciji zemlje 25. maja, za kada su zakazani i predsednički izbori. „Nismo protiv takvog glasanja“, rekao je Turčinov pred ukrajinskim parlamentarcima. Njegova ideja je možda pokušaj da se smire strasti na istoku zemlje, tvrde analitičari. Turčinov je, međutim, ocenio da će se „većina Ukrajinaca izjasniti za jednu nedeljivu, nezavisnu, demokratsku i jedinstvenu“ Ukrajinu. Proruski demonstranti na istoku Ukrajine sa svoje strane se zalažu za referendum o pripajanju Rusiji ili „federalizaciju“ zemlje.

I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao juče da ruska govorna područja na istoku Ukrajine treba da učestvuju u izradu nacrta nove državne strukture. Lavrov je naglasio da rasparčavanje Ukrajine nije u interesu Rusije, ali je dodao da Moskva zahteva da Kijev svim državljanima obezbedi isti tretman.

„Još ne znam detalje referenduma koji je raspisan za 25. maj“, izjavio je Lavrov. „Praviti nacrt teksta bez učešća regiona i onda to pitanje postaviti na referendumu ne odgovara kriterijumima o kojima govorimo ili o kojima je jugoistok Ukrajine govorio“, rekao je šef ruske diplomatije.

Kada je reč o optužbama Kijeva i nekih zapadnih sila da Rusija priprema vojnu intervenciju na istoku Ukrajine, Lavrov je rekao da o tome „ne želi ni da spekuliše, te da se Moskva ne meša u unutrašnje stvari Ukrajine“. Takođe je negirao navode da nasilje u Ukrajini raspiruju prerušeni ruski agenti. „Nemamo u Ukrajini nikakve agente, ni iz redova GRU (vojna obaveštajna služba) ni iz FSB (nacionalna bezbednosna služba)“, izjavio je Lavrov.

On je zatražio objašnjenja za navode da je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan tajno bio u poseti Kijevu. „Za sada o tome nismo dobili ubedljiva objašnjenja“, rekao je Lavrov.

Komentarišući reakcije Zapada na krizu u Ukrajini, šef ruske diplomatije takođe je rekao da je licemerje prešlo sve granice. „Sećamo se da je nasilje na Trgu Majdan, koje se završilo s desetinama mrtvih, kvalifikovano kao demokratija. Sada se povodom mirnih demonstracija na jugoistoku (Ukrajine) govori o terorizmu“, rekao je Lavrov.

Hitan sastanak, održan u noći između nedelje i ponedeljka, na kojem su predstavnici zapadnih zemalja optuživali Rusiju za tenzije na istoku Ukrajine, a Moskva pozvala Kijev da „prestane da koristi silu protiv ukrajinskog naroda“, sazvan je na zahtev Rusije. „Krv je već prolivena i treba sprečiti eskalaciju nasilja“, rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin.

„Zapad je taj koji će odlučiti da li građanski rat u Ukrajini može da se izbegne“, rekao je Čurkin. On je naglasio da Zapad snosi 99 odsto odgovornosti za to šta se događa u Ukrajini.

Nijedna članica Saveta bezbednosti nije podržala Rusiju. Najblaži i najkraći su bili govori predstavnika Kine i Ugande. Američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer, osuđujući „ruske dezinformacije i propagandu“, optužila je Moskvu za „stvaranje i orkestriranje nestabilnosti“ na istoku Ukrajine. Ona je navela da su nedavni događaji u toj oblasti „kopija taktike koje su ruske snage koristile u prvim fazama krize na Krimu“. „Znamo ko stoji iza toga: samo je Rusija sposobna za jednu takvu operaciju u tom regionu“, podvukla je Pauer.

Britanski ambasador pri UN Mark Lajal Grant ocenio je da se Rusija „ponovo direktno meša u unutrašnja pitanja Ukrajine, koristeći izgovore i vojnu silu“. Ukrajinski ambasador pri UN Juri Sergejev izjavio je da je njegova zemlja „suočena sa terorističkim napadom velikih razmera iza koga stoji Rusija“.

Protest u Moskvi

Moskva – Više od 10.000 ljudi okupilo se u nedelju u Moskvi na protestima protiv Kremlja zbog načina izveštavanja ruske državne televizije o krizi u susednoj Ukrajini. Naime, državna televizija je novu prozapadnu vladu u Ukrajini predstavila kao „fašističku huntu“ pod kontrolom američke vlade, koja je odlučila da sprovodi represiju nad Rusima na istoku zemlje. Neki od učesnika protesta „Marš istine“ nosili su plave i žute ukrajinske zastave. Jedna žena, koja je na glavi imala tradicionalan ukrajinski venac cveća, podigla je transparent sa slikom ruskog predsednika Vladimira Putina i rečima „Prestani da lažeš“.