Klub manjina i Srba se raspao

U četvrtak su se predstavnici Kluba nacionalnih manjina definitivno potrudili da izazovu zbrku na samom početku konsultacija o mandataru koje su počele kod hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Pošto se još ranije predstavnica albanske manjine Emina Lekaj Prljaskaj nije pridružila navodno dogovorenoj zajedničkoj uslovnoj podršci preostalih sedam „manjinaca“ Zoranu Milanoviću kao mandataru i svoju Samostalnu demokratsku srpsku stranku je, malo je reći, iznenadio njen novoizabrani poslanik iz Knina Mirko Rašković. On se sam, obaška od Milorada Pupovca i tvrdi se bez njegovog znanja, pojavio kod predsednice Hrvatske i požalio da se na njega vrši pritisak da podrži koaliciju Hrvatska raste, a on, eto, svoj glas nije dao nikom. Nego će, kako je Domoljubna koalicija na čelu sa Tomislavom Karamarkom i zahtevala, svoj glas osvojen na listi srpske nacionalne manjine dati onoj koaliciji velikih hrvatskih stranka koja sakupi potrebnu većinu. Dakle, onome kome to pođe za rukom bez mešanja nacionalnih manjina. Rašković je novinarima objasnio da na njega nije vršio pritisak ni HDZ ni SDP, nego je tek dao da se izvede zaključak da pritisak dolazi iz stranke čiji je potpredsednik – Samostalne demokratske srpske stranke. „Od mene se traži ono što moja savjest ne prihvaća“ rekao je Rašković i dodao da ga „pritišće puno njih da preuzmem odgovornost mimo svoje savjesti, mimo odluke svoje stranke i mimo odluke birača koji su me birali za zastupnika“.

Pre Raškovićevog ispada, hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović je Milorad Pupovac obavestio da sva tri srpska glasa dakle i Raškovićev, zasad, idu kao podrška Zoranu Milanoviću u njegovom pokušaju da se domogne posla mandatara.

SDSS je pred same izbore bila potresana protestnim izdvajanjem i samostalnom kandidaturom njenih lokalnih funkcionera – zamenika gradonačelnika Vukovara i Ogulina i celog Izvršnog odbora opštine Vojnić. Otpadnici su svi skupa izbačeni iz stranke, a njeni vodeći ljudi Vojislav Stanimirović i Milorad Pupovac su, može biti neoprezno, ostali mirni i uvereni u stranačko jedinstvo i otpornost na ekscese. Najvišem stranačkom rukovodstvu je od strane otpadnika prigovarano da sav politički profit vuku u Zagreb, ali je izražavano i protivljenje navodnom maniru vođenja visoke politike, recimo podrškom Ivi Josipoviću u neuspelom pokušaju da osvoji još jedan predsednički mandat, umesto da se gledaju praktične koristi za Srbe na terenu. Poslednji bi se prigovor mogao uklopiti u poziv HDZ-a manjinama da ne budu jezičak na vagi u odmeravanju snaga ključnih hrvatskih političkih stranaka nego da se priklone onoj koaliciji koja dobija.

Prema portretima dosad šire nepoznatog, ali, tvrdi se, zato još iz vremena Jugoslavije uticajnog lokalnog političara Mirka Raškovića, u njegovom se slučaju ne bi moralo raditi o tome. Recimo, portal TRIS, koji se predstavlja kao nezavisni novinarski portal, u opširnom Raškovićevom portretu tvrdi da je on sa Olujom iz Knina stigao u Beograd, odakle se u Knin vratio uz pomoć bivšeg hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Josipa Boljkovca i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i sadašnjeg lidera HDZ-a Tomislava Karamarka. Karamarko ga je, navodno, zadužio i tako što mu je obezbedio vojnu penziju iako se na registru hrvatskih branitelja njegovo ime ne nalazi. Raškovićevom penzijom novinari su se bavili i ranije, pa se sada može očekivati da ta priča bude oživljena opet. Rašković je inače na funkciji zamenika župana Šibensko-kninske županije, a dosadašnja gradonačelnica Knina Josipa Rimac je pred izbore podnela ostavku na tu funkciju da bi stala na čelu izbornog štaba HDZ-a.

Nije naodmet ne zaboraviti i da je zagrebački list Telegram odnekud dobio i u opširnom tekstu objavio informaciju da na SDSS pritisak vrši lično srbijanski premijer Aleksandar Vučić da ta stranka Srba u Hrvatskoj podrži HDZ u nastojanju da obezbedi dovoljan broj potpisa kako bi predsednica Hrvatske mogla Domoljubnoj koaliciji da da mandat za sastav nove hrvatske vlade. Milorad Pupovac je to demantovao, a prema prvim naznakama SDSS je tom pritisku, ako ga je bilo, odolela. Ili je bar tako izgledalo sve do Raškovićevog ispada.

Kako bilo da bilo, slučaj srpskog poslanika Raškovića sada je u fokusu pažnje jer bi mogao da znači veliki preokret u procesu zadobijanja mandatarske palice u Hrvatskoj.