Koliko će Rusiju koštati Krim

Njihov je uprošćen zaključak da je ekonomska slika Krima, sa oko četiri milijarde dolara godišnjeg BDP, takva da bi Ukrajina izgubila malo, a Rusija ne bi dobila ništa. Bruto domaći proizvod Krima čini 2,4 odsto BDP Ukrajine i 0,2 odsto BDPa Rusije. Iako polazi od konstatacije da na Krimu i nema nekih velikih firmi, a ako ih i ima u vlasništvu su države i lokalnih biznismena, list Komersant je detaljno pročešljao značajnije krimske firme i analizirao , koliko se moglo, političke naklonosti njihovih vlasnika, ali to je bilo dovoljno tek za zaključak da se oko toga popušta da bi oni više voleli – da im posao ostane u Ukrajini ili se premesti u Rusiju – jedinstvenog zaključka nema. Biznismeni su listom odbili da se decidirano izjašnjavaju o tome šta bi sa njihovim biznisom bilo ukoliko bi Krim dopao Rusiji, samo su u jednoj krimskoj firmi iz lanca kompanija najbogatijeg Ukrajinca Rinata Ahmetova i u Kompaniji za proizvodnju votke ukrajinskog biznismena Andreja Ohlopkova rekli da rade normalno, a u ovoj poslednjoj su ipak podvukli da se nadaju da „Rusija neće anektirati Krim“, a da će „ u svakom slučaju poslovati u skladu sa zakonima Ukrajine“!

Komersant se posebno pozabavio pitanjem koliko bi eventualno udomljavanje Krima koštalo ruski budžet i posle detaljne analize zaključio da bi to bilo ukupno 30 milijardi dolara do 2025. godine ili tri milijarde dolara godišnje. Međutim, piše list, nije poznato da je takav trošak predviđen u ruskom budžetu za ovu godinu, pa šefica Centra za fiskalne politike Galina Kurljandskaja, koju list citira, smatra da bi ove godine to finansiranje bilo obezbeđeno uzimanjem od bogatijih ruskih regiona. Pošto se budžetske dotacije regionima utvrđuju na osnovu trogodišnjih podataka ruske statistike, za Krim takvih podataka nema, pa bi i to bio (mali) problem. Tek , Krim iz ukrajinskog budžeta dobija dotaciju od 9,9 milijardi rubalja, dok u Rusiji najviše dobija Dagestan 70,5 milijardi rubalja, a zatim Čečenija 59,9 milijardi rubalja. Zanimljivo da Komersant tvrdi da bi najviše troškova zahtevalo obezbeđenje minimalnih transportnih i energetskih veza sa poluostrvom dok „problemi integracije krimskog bankarskog sistema u ruski mogu biti rešeni za nekoliko nedelja, a širenje ruskih finansijskih i budžetskih pravila i na Krim zahteva nekoliko meseci“ . List napominje da je sva regulativa – i ruska i ukrajinska – oslonjena na nasleđe SSSR, „pri čemu je ona u Rusiji posle 1991. godine više izmenjena nego u Ukrajini“.

Komersant je detaljno izračunao eventualni položaj Krima među sadašnjim ruskim regionima: po površini Krim bi bio 68, po broju stanovnika 25, po natalitetu 55, po stopi smrtnosti 40, po ukupnom BDP-u 61, po BDP po stanovniku 79, po nivou kriminaliteta 56. Po prosečnoj plati Krim bi u RF bio na poslednjem mestu: na Krimu je prosečna plata 12.483 rublje, a u sada poslednjem Dagestanu 17.100 rubalja. I po prosečnoj penziji bi Krim bio poslednji: na Krimu je prosečna penzija 5.641 rublja, a u sada poslednjem Dagestanu je 7.800 rubalja. Udeo starijih od 60 godina ka Krimu je neverovatno visok – 35,6 odsto, a u Ruskoj federaciji je 19 odsto.

Na početku pomenuti Egert veruje da bi odustajanjem od Krima, ubrzana integracija Ukrajine u EU i NATO bila sasvim realna i da bi Ukrajina članica NATO postala u narednih 10 godina. Egert, koji se predstavlja kao poznavalac Ukrajine, tvrdi da je „baš ova kriza , a ne raspad SSSR-a i čak ne ni narandžasta revolucija 2004. godine , momenat pravog rađanja Ukrajine kao građanske nacije bez obzira na horizonte opasnosti“.