Korupcija nije strana ni stranim firmama

Pred sudom još traje postupak protiv ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića, osumnjičenog takođe za sukob interesa, a slovenački parlament još nije rešio pravnu nedoumici oko toga mora li i može li za korupciju osuđenom bivšem premijeru Janezu Janši, izabranom za poslanika, dozvoliti da na sednice parlamenta dolazi iz zatvora.

Ove kontroverze nisu slovenačka specijalnost – i u Hrvatskoj izborne pobede (Evropski parlament, Vukovar) niže HDZ, stranka nepravosnažno osuđena zbog zloupotrebe javnih sredstava. Stvar je u tome, kaže za Danas predsednik slovenačke Komisije za sprečavanje korupcije Boris Štefanec, što je biračko telo u visokom stepenu stranački disciplinovano pa njegova uverenja ne može da promeni ni osuda za korupciju. Štefanecov prethodnik Goran Klemenčič sa celom Komisijom podneo je ostavku jer su tvrdili da se u borbi protiv korupcije ništa nije uradilo, nego se taj problem politizuje.

Kako tumačite činjenicu da birači daju izbornu podršku i osobama koje su pre toga bile osuđene za dela korupcije?

– Iz višegodišnjeg iskustva sa izborima u Sloveniji može se izvući zaključak da birači glasaju za imena, a ne toliko za stranke, a još manje za njihove programe. Zato Janez Janša, koga spominjete, na svakim izborima dobija između 10 i 15 odsto (nekad i više) bez obzira na trenutne okolnosti. Njegovi birači se ni najmanje ne obaziru na činjenicu da je pravosnažno osuđen za kažnjivo koruptivno postupanje. Tako možemo da zaključimo da su njegovi birači veoma „disciplinovani“ i njihova uverenja ništa ne može da promeni.

Po vašem mišljenju, šta bi u slučaju Janša trebalo da učini parlament: da da prednost suverenoj narodnoj volji izraženoj izborom Janše ili sudskoj vlasti, koja je nezavisna?

– To pitanje ne razumem najbolje, ali sam ubeđen da volja naroda i sudska vlast nisu dva suprotstavljena pola. U skladu sa tim, parlament nikako ne može i ne sme staviti na vagu ta dva demokratska postulata, koji postoje istovremeno jedan pored drugog, a nikako jedan umesto drugog. Ja sam ubeđen da se pravosnažne sudske odluke moraju poštovati, sviđale nam se ili ne, jer u suprotnom nikako ne možemo govoriti o demokratiji i pravnoj državi. Parlament jedino ima mogućnost da, naravno parlamentarnom većinom poslanika, tako uredi zakon da osobi koja je pravosnažno osuđena bude zabranjeno da kao kandidat učestvuje na izborima. Trenutno takav zakon nemamo.

Kakve bi društvene i političke posledice imala odluka slovenačkog parlamenta da poslanik Janez Janša učestvuje u radu tog zakonodavnog tela?

– Ubeđen sam da je slovenačka demokratija toliko zrela da bi savladala kao relativno normalne i takve okolnosti o kojima govorite. To će biti veoma kritikovano, po mom mišljenju s pravom, a opet to je deo demokratije. Posebno velikih posledica, političkih i društvenih, to nikako neće imati.

Pada li vam na pamet da je uverenje u biračkom telu da se borba protiv korupcije zloupotrebljava u političke svrhe jače od neraspoloženja protiv korupcije?

– Biračko telo je toliko stranački disciplinovano da, kad odlučuje o tome kome će dati glas, uopšte ne razmišlja da li je kandidat možda terećen zbog koruptivnog ponašanja. Ne sećam se primera u Sloveniji da je nekom kandidatu na teret stavljeno koruptivno ponašanje – naravno neopravdano – s ciljem da se tako onemogući na izborima.

U najpoznatijem slovenačkom slučaju korupcije učestvuje i jedna finska firma. Da li strane kompanije doprinose borbi protiv korupcije ili se prilagođavaju već uspostavljenim domaćim korupcionaškim šemama?

Moramo priznati da i strane firme koje posluju na slovenačkom tržištu ili sa samom državom, na ovaj ili onaj način koriste nezakonita koruptivna ponašanja. Novac odnosno dobit je svetinja. Naravno da je otkrivanje takvih ponašanja veoma otežano jer se obično događa u četiri oka. Ali se ipak, hvala bogu, otkrivaju, kao u slučaju koji pominjete.