Kriza u Iraku zbližila SAD i Iran

Nakon prve godišnjice Rohanijevog mandata, šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif prevazišao je svoju prethodnu rezervisanost i izrazio optimizam u vezi s postizanjem međunarodnog sporazuma o nuklearnom programu Irana.

Ako dođe do otopljavanja odnosa sa Zapadom, ukidanje međunarodnih sankcija moglo bi da pruži izuzetan podstrek Rohanijevoj ekonomskoj politici. A upravo je tu Rohani uložio mnogo energije i političkog kapitala. Kada je stupio na vlast, Rohani je imao jasan prioritet – da obnovi ekonomiju koja je uništena tokom osam godina pogrešnog rukovođenja bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinežada. Rohani je Ahmadinežadove nekompetentne siledžije zamenio prilično kvalifikovanim kabinetom i sposobnim administratorima i pokrenuo ambiciozan program ekonomskog razvoja, proširio zdravstvenu negu i zaštitu životne sredine.

Iako je Rohani ostvario mali napredak kada je reč o zauzdavanju vrtoglave inflacije, izgleda da mala poslovna i preduzetnička srednja klasa beleži uspehe. Rohani aktivno neguje ekonomske veze s državama Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, čijeg je lidera ugostio u Teheranu početkom juna pre nego što je otišao u zvaničnu posetu Turskoj, gde je potpisao deset sporazuma u cilju udvostručavanja bilateralne trgovine na 30 milijardi dolara 2015. Na frontu životne sredine, Rohani je, takođe, zauzet saniranjem štete koju je napravio njegov prethodnik. Zagađenje vazduha Teherana, za šta se najviše krivi „Ahmadinežadov benzin“ s niskim procentom oktana, smanjen je nakon uvođenja goriva s visokim procentom oktana, kao i drugih restrikcija.

Rohani je pokrenuo nacionalni program zdravstvenog osiguranja i naredio državnim bolnicama da ograniče participacije pacijenata za sve medicinske troškove na deset odsto. Jasno je stavio do znanja da novu zdravstvenu negu želi da plati postepenim ukidanjem državnih prihoda za 74 miliona registrovanih državljana, koje je Ahmadinežad ponudio kada je ukinuo široki spektar subvencija. Najjači faktor koji ide Rohaniju u prilog jeste podrška ajatolaha Ali Hamneija, vrhovnog vođe zemlje, za nacionalnu politiku, baš kao što je pružio punu podršku za nuklearne pregovore.

U govoru na obeležavanju 25. godišnjice smrti ajatolaha Ruholaha Homeinija 4. juna, Hamnei je potpuno prisvojio diskurs disidentskih sveštenika koji su na liniji sa Hatamijem. Stoga je režim koji je uspostavio Homeini opisao kao religioznu demokratiju u kojoj sve visoke državne institucije, uključujući njegovu, svoj legitimitet crpe iz volje naroda izraženu na izborima. Ali Rohaniju je potrebno više od Hamneijeve podrške. Hamnei ima 74 godine i zdravstvene probleme. Pošto je Mohamed Reza Mahdai Kani, 83-godišnji predsedavajući Saveta stručnjaka (tela sveštenika koje bira vrhovnog vođu) ozbiljno bolestan, Gorbanali Dori-Nadžafabadi, uticajni član i bivši ministar za obaveštajna pitanja i bezbednost, predložio je da Savet izabere naslednika Hamneija. Sveštenička elita je očito zabrinuta za budućnost rukovodstva nakon Hamneija. Ako bi proces nasleđivanja ubrzo počeo, Rohaniju bi znatno ograničio prostor za manevar.

Rohanijevi odnosi sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRCG) i drugim bezbednosnim snagama su veći razlog za brigu. Sticao se utisak da iznenadno ubistvo prošlog meseca milijardera, koga su snage bezbednosti stavile u pritvor pod optužbama za korupciju, odražava prećutnu podelu vlasti između predsednika i iranskog bezbednosnog aparata. Međutim, ispod površine tinjaju tenzije. Rohani je izgleda zaustavio širenje ekonomske imperije IRGC-a. Komandant IRGC-a general Mohamed Ali Džafari javno je izrazio netrpeljivost prema Rohanijevoj administraciji, dok je general Hasan Firuzabadi, načelnik Generalštaba, napravio protivtežu tako što je izrazio podršku za predsednika.

Međutim, Iran se upravo u Iraku suočava s najkomplikovanijom mešavinom izazova i prilika. Odlučan da spreči dezintegraciju zemlje, iranski državni vrh obezbedio je vojnu i političku podršku za Vladu premijera Nurija al Malikija. Ispostavlja se da se na taj način iranska i američka politika dovode u istu ravan, pošto su obe usmerene ka umanjenju poena koje su osvojile islamističke snage u Iraku i Siriji. Rohanijev krug je potpuno spreman da se uhvati u koštac sa ovom krizom tako što će razgovarati sa SAD.

Nakon godinu dana na vlasti Rohanijev program ekonomskog razvoja, čišćenja životne sredine i unapređene zdravstvene nege teče glatko i mirno. Ali, s obzirom na neizvesnost nacionalnog i međunarodnog političkog konteksta, nema garancija za uspeh. Mnogo zavisi od toga da li će biti postignut nuklearni sporazum s međunarodnom zajednicom, a verovatnoća za takav ishod se neočekivano povećala, zahvaljujući zajedničkom interesu Irana i SAD u hvatanju u koštac sa propadanjem Iraka.

Autor je profesor sociologije i direktor Instituta za globalne studije „Stouni bruk“ na Državnom univerzitetu Njujork