Mani diplomate, gledaj rublju

Tek taj je Grinspen, koga okrivljuju i za svetsku finansijsku krizu iz 2008, pozvao SAD da se u obračunu sa Rusijom posluže finansijskim tržištem: „SAD nemaju stvarnih mogućnosti da spreče Rusiju u njenom delovanju. Jedina mogućnost je da izvrše pritisak na njeno finansijsko tržište, što može dovesti do ozbiljnog pogoršanja u ekonomiji Rusije, koja, kao što znate, nije u najboljem stanju“.

Grinspen je još posavetovao da se pri oceni rezultata akcija Rusije i protivakcija Zapada ne pridaje ključna važnost onome što radi diplomatija, nego putu kojim se kreće rublja. A rublja, indeksi tržišta fondova i akcije ruskih firmi od 3. marta, kad je vlada ovlastila Vladimira Putina da na Krimu upotrebi vojsku, padaju, a velika rasprodaja je u toku. Rusko finansijsko tržište je pod ogromnim pritiskom. Prema poređenjima koje prave analitičari, taj pad je veoma ozbiljan rizik za rusku ekonomiju, ali ipak mnogo blaži od onoga koji je zadesio 2008.

Mada je, prema izveštajima, trgovina na valutnom tržištu mnogo stabilnija nego na tržištu fondova, koje nema ko da podrži, rublja je juče pala na nivo od preko 37 rubalja za dolar, i preko 51 rublju za evro. Nije mnogo pomoglo što je Centralna banka 3. marta intervenisala sa celih 11,3 milijarde dolara (nešto više od dva odsto ruskih deviznih rezervi) i ove nedelje nastavila da podržava devizno tržište sa prosečno 400 miliona dolara dnevno. Ministarstvo finansija je saopštilo da najmanje za naredne dve nedelje obustavlja kupovinu dolara za ruski Rezervni fond, odnosno da za dolar neće dati ni centa više od 36 rubalja. Pad rublje ubrzava inflaciju, pa je Centralna banka povukla još jedan brz potez i povećala svoju osnovnu kamatu za 1,5 procentnih poena na sedam odsto.

U očekivanju nedeljnog raspleta na Krimu, na tržištima fondova i akcija traje rasprodaja ruskih vrednosnih papira i to velikog obima, dok njihova pojedinačna vrednost pada. Kako izveštava ruski list Vedomosti, čak 25 odsto ruskih državnih obveznica u rukama je stranaca i oni nastoje da ih se što brže oslobode plašeći se mogućih gubitaka. Tako je prinos na ruske federalne 30-godišnje obveznice sa prispećem 2036. godine porastao na 8,79 odsto, a tako visok je poslednji put bio decembra 2009. godine. Istu sudbinu doživljavaju najlikvidnije akcije ruskih firmi. Cena akcije Aeroflota pala je od početka prošle nedelje za 13,55 odsto, akcija Sberbanke za 13 odsto.

Savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev otpisao je i Grinspenu i ostalima koji prete finansijskom destabilizacijom Rusije takođe pretnjom: „Sankcije su dvosekli mač. Ako SAD zamrznu naše aktive, odgovor na to će biti zamrznute pasive naših organizacija u dolarima. To znači da će naše banke i firme prestati da vraćaju zajmove američkim partnerima“.

U Beču uhapšen oligarh Firtaš

Po nalogu FBI u Beču je uhapšen ukrajinski oligarh Dmitrij Firtaš, koji važi za bliskog Moskvi. Firtaša je nedaleko od kancelarija njegove austrijske firme pokupila policija Austrije uz pomoć specijalnih snaga EKO Cobra. FBI navodno istražuje još od 2006. optužbe protiv Firtaša za potkupljivanje i organizovanje kriminalne grupe. Firtašu je pripadalo 45 odsto RusUkrenegro, firme posrednika za uvoz ruskog gasa u Ukrajinu, koja je pod pokroviteljstvom Leonida Kučme i Vladimira Putina osnovana 2006. godine i čije uklanjanje iz ovog posla je Julija Timišenko platila ogromnom cenom ruskog gasa za Ukrajinu.