Merkelova oštro po Moskvi

Zbog privilegovanih ekonomskih odnosa Nemačke i Rusije i pozicija Merkelove kao najmoćnije liderke u EU, njene reči nose posebnu težinu. Merkelova je na konferenciji za novinare u sredu prihvatila Janukovičevu izjavu da njegova odluka nije odbacivanje Evrope, već odlaganje potpisivanja sporazuma, dodajući da je ponuda EU da se taj dokument potpiše i dalje na stolu. Međutim, ona je oštre reči sačuvala za Rusiju, ali i za Jermeniju, koja je odustala od evropskog puta kako bi se pridružila ruskom paktu.

„Što se bivše sovjetske zemlje više približavaju Evropi, Rusija to više vidi kao distanciranje od nje. EU i Nemačka moraju da razgovaraju sa Rusijom. Ove zemlje moraju i treba da odluče same o evrointegracijama. Nama je potrebna Rusija. Uvozimo njen gas. Imamo zajednički interes da ruska država bude modernizovana. Ali moramo da prevaziđemo i poslednje ostatke Hladnog rata”, izjavila je Merkelova. Osim nemačke kancelarke, u glavnom gradu Litvanije, okupilo se dvadesetak šefova vlada zemalja članica EU i šest zemalja Istočnog partnerstva – Jermenije, Belorusije, Gruzije, Moldavije, Azerbejdžana i Ukrajine.

Okosnica samita je trebalo da bude stavljanje potpisa ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča na Sporazum o pridruživanju EU. Koliko zemlje članice žele da on potpiše taj sporazum, govori i njihova spremnost da to potpisivanje podrže čak i da bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko ostane u zatvoru u kome služi sedmogodišnju kaznu zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, navode izvori EUobservera.

Šef poljske diplomatije Radek Sikorski potvrdio je reči nemačke kancelarke da Janukovič u Viljnusu može da potpiše sporazum o pridruživanju EU. On je napomenuo da Unija neće ući u „rat za licitiranje” Ukrajine sa Rusijom. Sikorski je rekao da je potvrđena politika Istočnog partnerstva, inače njegova zamisao, jer je EU pažnju usmerila ka Istoku. S druge strane, jedan EU diplomata je za EUobserver rekao da je Istočno partnerstvo „mrtvo”, da je to „uvreda za EU” i da ne vidi smisla da Janukovič ikada više ode u Viljnus.

U međuvremenu, Evropska komisija predložila je proevropskoj vladi Moldavije produženje bezviznog režima za građane ove zemlje koji imaju biometrijske pasoše. Moldavija i Gruzija bi u Viljnusu trebalo da zaključe pregovore o svojim trgovinskim sporazumima sa EU, a Azerbejdžan o vojnoj liberalizaciji. Pojedine EU diplomate se plaše da bi sledeći potez Rusije mogao da bude da zaustavi potpisivanje sporazuma Moldavije i Gruzije. Međutim, gruzijska ministarka spoljnih poslova Maja Panjikidize u kolumni za EUobserver je napisala da dok „ruske trupe i bodljikava žica nastavljaju da povređuju naš suverenitet, posvećenost Gruzije evroatlantskim integracijama je jača nego ikada”.

Nepoverenje u Belorusiju

Belorusiju će na samitu zastupati šef diplomatije te zemlje Vladimir Makej, pošto ga je EU skinula sa liste za zabranu dobijanje vize, pa ponovo može da putuje. Evropski zvaničnici smatraju da bi prisustvovao Makeja moglo da znači popravljanje odnosa sa EU i moguće oslobađanje nekih političkih zatvorenika, ali EUobserver podseća da je Belorusija u proteklih 20 godina „gvozdene” vladavine Aleksandra Lukašenka nekoliko puta obeshrabrila nadu Unije u to.