Edvard Snouden (29), čovek koji je britanskom Gardijanu odao tajne o elektronskom nadgledanju Vašingtona, „nestao je“, pošto se odjavio iz jednog hotela u Hongkongu u ponedeljak, kada mu se gubi svaki trag, prenosi agencija Rojters, navodeći da se to desilo nakon pritiska američkih vlasti da ga Kina pošalje nazad u SAD kako bi se suočio sa optužbama.
Ovu informaciju juče je objavio i Bi-Bi-Si, kao i Radio-televizija Hongkonga (RTHK), navodeći da nije poznato gde se Snouden trenutno nalazi. Međutim, Gardijan piše da se Snouden samo prebacio u drugi hotel, na nepoznatoj lokaciji u Hongkongu. Podsetimo, Snouden, bivši tehnički saradnik CIA, kao službenik kompanije Bluz Alen Hamilton, koju je angažovalo Ministarstvo odbrane SAD, učestvovao je u tajnom projektu američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), te je presnimio dokumenta na kojima se nalaze dokazi da NSA preko firme „Vearjzon“, koja se bavi telekomunikacijama, špijunira građane uz pomoć devet servera na internetu – Majkrosofta, Jahua, Gugla, Fejsbuka, Paltoka, AOL, Skajpa, Jutjuba i Epla.
On je 20. maja sa Havaja, gde se nalazi kancelarija NSA, pobegao u Hongkong. Kako je izjavio za Gardijan, razmišlja da traži azil na Islandu, zemlji koja mu je, kako je rekao, najbliža u pogledu slobode govora na internetu. Međutim, Island je saopštio da nije dobio nikakav zahtev od Snoudena. Takođe, i Rusija je spremna da razmotri zahtev za davanje azila Snoudenu. „Ako dobijemo takav zahtev, razmotrićemo ga“, rekao je ruskom dnevniku Komersant portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Predsednik Odbora Dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov je potom upozorio da bi odluka ruskih vlasti da Snoudenu daju azil mogla da izazove „histeriju“ u SAD. „Ukoliko Snoudenu odobri azil, Moskva će se angažovati da štiti osobe koje se gone iz političkih razloga. To će izazvati histeriju u SAD“, napisao je Puškov na svom Tviter nalogu.
Inače, u ponedeljak je poslanik stranke Zelenih Austrije Peter Pilc najavio da će zatražiti da Snouden, ali i Bredli Mening, koji je Vikiliksu i Džulijanu Asanžu predao dokumenta o špijunaži SAD, dobiju azil u Austriji.
Više od 25.000 ljudi već je potpisalo onlajn peticiju pozivajući predsednika SAD Baraka Obamu da pomiluje Snoudena, i to pre nego što je uopšte bio optužen. Za samo nekoliko sati je na Fejsbuku prikupljeno oko 8.000 dolara za pravnu odbranu čoveka koji je odgovoran za jedno od najznačajnijih „curenja informacija“ u američkoj političkoj istoriji.
Obama pod pritiskom
Američki predsednik Barak Obama suočio se sa zazorom domaće i međunarodne javnosti zbog nadziranja SAD u trenutku kada se njegova administracija bori protiv jednog od najvažnijih „curenja informacija“ u američkoj istoriji. Zvaničnici evropskih prestonica traže brze odgovore od Vašingtona i osuđuju američku praksu tajnog prikupljanja digitalnih informacija o Evropljanima, što smatraju neprihvatljivim, nezakonitim i ozbiljnim kršenjem osnovnih ljudskih prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
