Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nailazi na iznenađujuće jak i sveobuhvatan otpor kada je reč o njegovom planu da uspostavi „superpredsedništvo“ u stilu ruskog predsednika Vladimira Putina. Opozicione partije upozoravaju da će takva njegova inicijativa dovesti do okončanja parlamentarne demokratije i uspostavljanja, moglo bi se reći, diktature, piše Gardijan.
Erdogan, osnivač i lider neoislamističke Partije pravde i razvoja (AKP), predvodi Tursku na sve autoritarniji način od kada je postao premijer 2003. Pošto pravila partije nalažu da ne može da se kandiduje za četvrti premijerski mandat, u avgustu prošle godine je prešao na predsedničku fotelju i od tada nastoji da proširi opseg svojih izvršnih ovlašćenja.
Jedan deo analitičara povlači paralelu između Erdogana i ruskog lidera Vladimira Putina, koji od 2000, kada je došao na vlast, „šeta“ između premijerske i predsedničke funkcije. Sličan trik je u Pakistanu izveo i Pervez Mušaraf, koji sada više nije na vlasti, a koji je jačao svoja predsednička ovlašćenja na štetu premijera i parlamenta.
Poznat po prgavoj naravi, tvrde dobri poznavaoci prilika, stiče se utisak da Erdogan nije svestan ovih presedana, kao ni činjenice da se njegovo ime sve više vezuje za nasilno gušenje inicijativa opozicije, uličnih protesta i nezavisnog novinarstva. Ove nedelje dvojica karikaturista turskog satiričnog magazina „Penguen“ pritvoreni su zbog šala na predsednikov račun.
Kada je reč o izborima zakazanim za 7. jun, Erdogan se uzda u svoju popularnost među religioznim biračima, pripadnicima srednje klase, pretežno iz ruralnih područja. U teoriji, u slučaju da AKP dobije najveći broj glasova, Erdogan bi mogao da promeni Ustav.
Iz tog razloga, mnogi su bili iznenađeni kada je najstroža kritika novijeg datuma na račun Erdoganovih pokušaja da proširi ovlašćenja potekla od njegovog kolege i saosnivača AKP-a Bulenta Arinča. On je prilikom jednog nastupa poručio Erdoganu, gotovo ne birajući reči, što, kako navode analitičari, ne liči na njega, da prestane da gura nos u politiku u vezi s Kurdima u Vladi, te da gleda svoja posla. „Njegove izjave kao što su 'ne dopada mi se to i to' ili 'nisam zadovoljan time i time' su emotivne i odražavaju njegov lični stav. Mirovne pregovore sprovodi Vlada, tako da je i Vlada odgovorna“, rekao je Arinč, zvanični portparol kabineta. Kako se navodi, Erdogan je uzvratio u svom maniru: „O svim pitanjima se konsultujem sa svojim narodom. Ja sam predsednik“, rekao je Erdogan.
Arinč je od tada pod pritiskom Ahmeta Davutoglua, koga je Erdogan imenovao za premijera. Međutim, razmena oštrih reči dvojice partijskih lidera otkrila je da u okvirima AKP-a vlada napeta atmosfera.
Ko je glavni
Turski birači i turski partneri iz EU i SAD, koji žele da Ankara sarađuje kada je reč o krizi u Siriji i terorizmu džihadista, postavljaju pitanje ko je zapravo „glavni“. „Razmena oštrih reči između Erdogana i Arinča samo se na prvi pogled tiče pitanja Kurda, a zapravo je reč o ovlašćenjima predsednika i Vlade“, rekao je Murat Jetkin, komentator turskog lista Hurijet, preneo je Gardijan. Prema rečima Jetkina, izgleda da je to ključno pitanje za one koji prate događaje u Turskoj, kako izvan, tako i u samoj zemlji. „Čije reči treba razmotriti da bi se shvatilo šta Turska poručuje – predsednika ili Vlade? Ako su predsednik i članovi Vlade iz različitih partija, ta nedoslednost bi se mogla razumeti, ali oni su iz iste partije“, ocenjuje Jetkin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
