Osam vojnika je ubijeno, a 34 ranjeno u sukobima u noći između četvrtka i petka na istoku Ukrajine, dan pošto je postignut mirovni dogovor uz posredovanje evropskih lidera. Portparol ukrajinske vojske Vladislav Seleznjov kazao je za Interfaks da su sukobi zabeleženi tokom cele večeri u Debaljcevu, ključnom uporištu koji je bio poprište žestokih sukoba u proteklih nekoliko dana.
Četrnaestoro ljudi je ranjeno u Donjecku, prenosi AP. Dopisnici iz Donjecka javljaju da se i u tom gradu čula artiljerijska vatra. Žestoki sukobi zabeleženi su tokom noći i u Lugansku, prenosi Bi-Bi-Si.
Sukobi ne jenjavaju uprkos sporazumu koji su u četvrtak ujutru postigli lideri Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske u Minsku. Dogovoreno je da prekid vatre stupi na snagu 15. februara. Ali lideri Ukrajine, Nemačke i Francuske izražavaju oprez imajući u vidu da je sličan sporazum u septembru doživeo krah.
„Nije bilo lako. Činjenica je da su napravljeni različiti neprihvatljivi uslovi, uključujući i povlačenje i predaju“, kazao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko i dodao da Ukrajina „ipak nije poklekla pred ultimatumima“. Porošenko najavljuje da će „rivalski“ vojni komandanti održati direktne razgovore – uključujući i o povlačenju teškog naoružanja kako bi se stvorila tampon zona. Ključni ukrajinski zahtev da preuzme punu kontrolu nad svojom granicom sa Rusijom je odložen do kraja godine. Pobunjenici su osvojili stotine kilometara linije fronta stvarajući otvoren put za oružje i borce da dolaze iz Rusije.
Porošenko je obećao i usvajanje novog ustava do kraja godine koji bi decentralizovao vlast. Taj korak zahteva širu podršku parlamenta i nije jasno da li će imati političke mišiće za to, komentariše Vašington post. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ukazao je da je Rusija samo „garant“ dogovora. Dogovoreno je da primirje nadgleda OEBS, sa 412 međunarodna posmatrača u Ukrajini, uključujući 226 u regionima Donjeck i Lugansk.
Iz Brisela ponovo stižu upozorenja na adresu Kremlja da nisu isključene nove sankcije ukoliko dogovor ne bude bio primenjen. „Ukoliko sve bude funkcionisalo, bićemo zadovoljni. U slučaju teškoća ne isključujemo nove sankcije“, kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel, prenosi AFP.
Na nedostatak poverenja utiče i to što lideri nisu potpisali nikakav obavezujući dokument. Umesto toga saglasili su se saopštenjem da će „u potpunosti poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“.
„Putin ima ‘velike karte i dobro sa njima igra’, smatra Ivo Dadler, bivši ambasador SAD pri NATO, prenosi Njujork tajms. „On ne dozvoljava da bilo ko zna šta mu je na umu. Konstantno smo mu govorili šta mi planiramo i da ne želimo vojne sukobe.“ Nešto slično rekao je nedavno i Gernot Erler, koordinator nemačke vlade za politiku prema Rusiji, koji je ove nedelje posetio Beograd. „Mi jednostavno ne znamo šta su ciljevi Rusije“, rekao je Erler u intervjuu za magazin European. On smatra da je ruska politika nepredvidljiva.
Američki republikanski senator Džon Mekejn ocenio je da je sporazum iz Minska neodrživ i da neće trajati ni sedam dana.
Sankcije protiv separatista
Nova runda sankcija EU – zamrzavanje imovine i zabrane putovanja – protiv 19 ukrajinskih separatista i Rusa – kao odgovor na žestoke sukobe u gradu Marijupolju u januaru stupiće na snagu u ponedeljak bez obzira na najnoviji dogovor, odlučeno je na samitu EU u Briselu u četvrtak uveče. Nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je da bi šire mere mogle biti primenjene u slučaju da se prekid vatre ne održi. Ona je nazvala dogovor „tračkom nade“ i dodala da je „veoma važno da reči slede akciju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
