Obračun hunte i političkog islama

Senzacija „sve je moguće“ koja potiče od pobune na Trgu Tahrir je izbledela i sada su se dva kandidata kojima su se demonstranti svesrdno suprotstavljali, Mohamed Morsi iz redova Muslimanske braće i Ahmed Šafik, koji je obavljao više poslova za stari režim (i aktuelnu vojnu vladu), pripremali da ukrste koplja u drugom krugu izbora.

Tako je rasturena trijada glavnih snaga koje su vodile Egipat od početka „arapskog proleća“, a koju je činila vojska, džamija i mase na Trgu Tahrir, pri čemu je svaka od njih imala drugačiju vrstu moći i interesa. Oni koji su pre 16 meseci punili Trg Tahrir su ćutali, a očekivani transfer vlasti s vojske na civilnu demokratsku vladu doveden je u pitanje.

Od kada je preuzeo vlast nakon Mubarakovog pada Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF) s feldmaršalom Mohamedom Huseinijem Tantavijem na čelu, koji je dve decenije pod Mubarakom bio ministar odbrane, stalno je osujećivao delikatan posao demokratske tranzicije. A pošto je predvideo pobedu Morsija, SCAF je preuzeo sva zakonodavna ovlašćenja; znatno je ograničio predsednikova ovlašćenja; zaposeo je ovlašćenje da imenuje komitet čiji je zadatak da izradi nacrt novog Ustava; preuzeo je kontrolu nad državnim budžetom i jedino je on imao kontrolu nad državnom i spoljnom bezbednošću.

Kao rezultat toga, borba za vlast u Egiptu će se nastaviti, pri čemu se hunta više ne sukobljava sa onima na Trgu Tahrir, već s političkim islamom. Nakon desetogodišnjeg tajnog (mada tolerisanog) postojanja u egipatskom društvu islamističke snage su mogle da izvuku korist od protesta na Trgu Tahrir, uprkos tome što nisu njihov integralni deo. Sekularne liberalne snage je na parlamentarnim izborima pre šest meseci skupo koštala njihova politička iscepkanost i nedostatak organizacije, a u drugom krugu predsedničkih izbora većina Egipćana je izabrala Morsija umesto restauracije starog režima.

Međutim, Morsijeva tesna pobeda (samo 3,5 odsto) Šafika i niska izlaznost, 46,6 odsto u prvom krugu i 51,8 odsto u drugom, predstavlja odraz polarizovanog, iscrpljenog društva koje nema dovoljno poverenja u izborni proces i kandidate. Štaviše, ishod izbora samo je produbio neizvesnost kada je reč o pravcu u kojem se Egipat kreće.

Zbog Morsijeve pobede neki se boje da će Muslimanska braća težiti da sprovede radikalnu politiku u cilju islamizacije muslimanske zemlje koja je već konzervativna, ali je decenijama imala sekularnu vladu. Drugi ne veruju da će Muslimanska braća da idu toliko daleko, ali sumnjaju da će Braća braniti sekularni, iskreno demokratski režim u predstojećim pregovorima sa SCAF o transferu na civilnu vlast.

U oba ova scenarija Morsi ima malo prostora za manevar u zemlji, koja je za sada u političkoj neizvesnosti, koja nema ni Ustav ni Parlament, a čiji narod želi opipljive rezultate kada je reč o dobroj vladi, ustavnoj konsolidaciji i poboljšanjima u nestabilnoj ekonomiji.

Životni standard je zapravo pod žestokim pritiskom od Mubarakove smene s vlasti. Samo u 2011. priliv neto kapitala opao je za gotovo 90 odsto, turizam je opao za 30 odsto, trgovinski deficit je dostigao 28 milijardi dolara, a rast BDP usporen je sa 3,8 odsto na jedan odsto. Da li će Morsijeva vlada doživeti pobedu ili poraz uglavnom će zavisiti od ekonomije.

Za Muslimansku braću ovaj scenario predstavlja ozbiljan izazov koji može biti prevaziđen samo ako se uspostavi adekvatna ravnoteža između SCAF, koji ima preterana ovlašćenja, i egipatskih liberalnih političkih snaga, koje su u prvom krugu predsedničkih izbora zajedno osvojile 11 miliona glasova, pet miliona više nego Morsi. Morsijeva administracija će samo na taj način dobiti neophodan legitimitet i kapacitet da sprovede zajedničku tranziciju zajedno s vojskom zarad istinske promene režima.

Liberali sa svoje strane nisu podržali Morsija kada se u drugom krugu suočio sa Šafikom. Ali su predsednički izbori omogućeni prvenstveno zahvaljujući njihovim naporima i mnogi sada veruju da je bliska saradnja s Braćom jedina dostupna opcija koja može da obnovi bar deo duha ugrožene revolucije čiji su oni bili protagonisti.

Ovo je preduslov za situaciju u kojoj će se Braća interno reorganizovati i naći načine da se distanciraju od radikalnijih frakcija kao i za to da promovišu politiku prihvatanja ranjivih grupa i društvenih manjina. Braća su objavila da će za sada hrišćanina i ženu zvati potpredsednicima. To očito predstavlja ohrabrujući prvi korak u premošćavanju egipatskih podela. Ali, to je samo prvi korak, kao što je i očigledno.

Autor je bivši visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i nekadašnji generalni sekretar NATO. Sada je istaknuti saradnik Instituta Bruking i predsednik Centra za globalnu ekonomiju i geopolitiku ESADE