Mada glavni akteri opozicionih aktivnosti kategorično nastoje da zajedništvo u otporu aktuelnoj makedonskoj vladi grade na nezadovoljstvu svih građana socijalno-ekonomskom situacijom, tragični događaji u Kumanovu isturili su ponovo Ohridski sporazum iz 2001. godine u prvi plan makedonske krize.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Iz Tirane je albanski premijer Edi Rama izrazio nezadovoljstvo realizacijom tog Sporazuma i, prenose skopski mediji, na skupu posvećenom borbi protiv terorizma rekao da će „Albanija podržati ulazak Makedonije u NATO kad ta zemlja u celosti sprovede Ohridski sporazum“ i tražiti da „garancija za sprovođenje Ohridskog sporazuma“ bude definisana kao najvažniji posao Makedonije.
Pošto je neobično dugo vremena izbivao iz javnosti, lider makedonskih Albanaca Ali Ahmeti je zaredom dao nekoliko intervjua. U intervjuu austrijskom listu „Die Presse“, koji opširno prenose makedonski mediji, Ahmeti je rekao da nema potrebe za revizijom Ohridskog sporazuma ili za kreiranje novog kako bi se regulisao suživot Albanaca i Makedonaca u Makedoniji.
„Svaki pokušaj novog dogovora bio bi korak nazad. Moramo se truditi da duh i odredbe Ohridskog sporazuma budu pretvoreni u delo“, rekao je Ahmeti i dodao da je ONA raspuštena u skladu sa Ohridskim sporazumom i da niko nema prava da se i svojim aktivnostima na tu vojnu organizaciju poziva niti da sada ima uslova za izbijanje rata.
Ahmeti je upotrebu albanskog jezika kao zvaničnog naveo kao ključni problem u realizaciji Ohridskog sporazuma. On je rekao da makedonska strana različito gleda na obaveze koje u vezi sa tim proističu iz Ohridskog sporazuma, pa su zato angažovani eksperti iz Belgije i Švajcarske da pomognu u zakonskom regulisanju tog pitanja.
Nedavno je Socijaldemokratski savez Makedonije kao istrgnutu iz konteksta i nekorektno prenetu kategorično demantovao navodnu izjavu svoga člana Edmonda Ademija da Albanci u Makedoniji sada imaju priliku da ostvare sve ono što im je nedostajalo početkom 90-ih, a nisu dobili 2001. godine.
Mediji u Prištini najavili su za juče proteste rođaka ubijenih i uhapšenih terorista, učesnika događaja u Kumanovu. U pozivu za ove demonstracije, prenose skopski mediji, oni su naročito revoltirani što je kosovska policija pretresla kuće ubijenih i uhapšenih u Kumanovu i, prema verziji prištinskih medija, zaplenila kompjutere, oružje i municiju, a, prema odgovoru MUP Kosova makedonskom listu Dnevnik, zaplenjeni su samo oružje i municija. Srodnici ubijenih i uhapšenih terorista revoltirani su što čelnici kosovskih institucija „ranije borce za slobodu nazivaju teroristima“ i tvrde da su oni i u Kumanovu „vodili borbu za pravdu i dostojanstvo Albanaca“.
Par stotina njihovih istomišljenika, Albanaca koji žive u Švajcarskoj navodno je poslalo pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu sa zahtevom da preduzme mere za zaustavljanje „nasilja koje makedonske snage vrše prema albanskom stanovništvu“.
I albanski premijer Edi Rama je na već pomenutom skupu posvećenom borbi protiv terorizma izjavio da je „mnogo rizično kad se mešaju pojmovi. Pojam 'terorizam' i pojam 'Albanac' u Makedoniji se stapaju i to je neprihvatljivo u vreme kada su Albanci bili i biće važan državotvorni faktor u Makedoniji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
