Papo, ne daj Kosovo

Slično je i sa Vatikanom, odnosno papom koji je uvek među prvima na top-listi onih koji Srbima i njihovom „nacionalnom interesu“, kako se veruje, radi o glavi.

Pre 20 godina preko kontrolisanih medija, kroz usta političara, proroka i analitičara napumpavale su se priče o uroti Svete stolice, obaveštajnih agencija i lobija protiv srpskog naroda, koji, eto, i u sudaru sa takvim titanima može da trijumfuje (svi izgubljeni ratovi su proglašeni za pobedu, računajući i onaj poslednji protiv NATO). Danas političkoj eliti takva propaganda nije potrebna, ali ideja o zaveri je, stiče se utisak, ne samo preživela „u narodu“ već je i ostala prihvatljiva kao poželjno sredstvo alternativne politike (na primer, ako Srbija uđe u sukob sa Evropskom unijom, ili je u predizborne ili druge dnevnopolitičke svrhe takav sukob potrebno fingirati). Ako se zavereničke ideje ne raspiruju, a ono se i ne gase, već se vatra održava.

I dok su u osvit srpskog „sudara sa titanima“ ovakve ideje lansirane mejnstrim kanalima, danas ih najčešće možemo videti na internetu, a daleko su najzanimljivije u formi komentara čitalaca (nasuprot tekstovima na sajtovima desničarskih organizacija koji su često kao jaje jajetu).

Tako i povodom odlaska Benedikta XVI. Evo nekih od komentara (sajtovi Blica, Večernjih novosti, RTS-a i Nove srpske političke misli): „Papa je dobio ponudu koja se ne odbija… Na ovom papiru će biti ili vaš potpis ili mozak. Bok, stari!“; „Očito Benedikt XVI hoće da važne istorijske događaje ubrza. Do potpunog sloma Zapada još je samo malo vremena ostalo“; „A zbog čega se povlači? Ako nije bolestan, znači da je duhovno pokleknuo. Patrijarh Pavle je bio snažnog duha i zato je dugo živeo. Ostaje i zavera kao opcija.“

A kakve su „strepnje i nade“: „Priča se u kardinalskom zboru da će Bozanić, kardinal Hrvata, biti idući papa, kuku lele po nas Srbe, zamisli Hrvati će upravljati Vatikanom“; „Uvek Hrvati pape“ (!);“Hrvati da predlože Tačija“; „Politika trona Svetog Petra prema Srbiji se neće menjati nabolje. Očekujem kardinala iz USA na mestu novog pape“; „Daj Bože da bude crn!“; „Posle lošeg dolazi još gore. E da je živ naš patrijarh Pavle“; „Novi papa je crnac homoseksualac koji se voli sa malom decom“; „Sledeći papa bi vrlo lako mogao biti pedofil.“

Ipak, stvari nisu crno-bele: „Poštovanje zaslužuje to, što za njegovog pontifikata, Vatikan nije priznao veliko beščašće zvano nezavisno Kosovo“; „Nije priznao Kosovo i Metohiju za samostalnu državu, a to Srbi ne znaju“; „Svetom ocu želim miran i lep život jer nije mrzeo naš narod“; „Ovaj papa nikada nije priznao Kosovo kao državu. Sve najbolje papi Benediktu.“

„Šokantna“ odluka pape da se povuče ovog je kolumnistu daleko manje šokirala od izjave mitropolita Amfilohija (ako je i od njega) na sahrani Borislava Miloševića, kada je za njegovog brata Slobodana rekao da se „žrtvovao za narod i državu“ i da će biti upisan u „zlatnu knjigu sveslovensku i svečovečansku“. Na internet forumima zabeležena su minimalna podrhtavanja.