– Susret ruskog predsednika Vladimira Putina i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa u Kremlju u utorak protekao je uz osmehe i u toploj atmosferi, ali postavlja se pitanje koliko će ta politička simbolika kojoj obe strane teže doneti koristi grčkoj i ruskoj posrnuloj ekonomiji. Veliki deo onoga što smo videli u Kremlju zapravo je samo „politički teatar“, tvrdi Sergej Zabelin, stručnjak na Evropskom institutu u Moskvi, prenose zapadni mediji.
Ipak, kako dodaje, na sto su izneti i važni ekonomski sporazumi.
Putin je, na primer, odlučio da za Grčku skine zabranu uvoza hrane iz EU, te bi izvoz grčkih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju mogao ponovo da iznosi 200 miliona dolara godišnje. Osim toga, Rusija je ponudila da od Grčke napravi glavni energetski centar u južnoj Evropi kada bude napravljen gasovod „Turski tok“. Rusija sprovodi diplomatsku ofanzivu, ukazuju analitičari, čiji je cilj da dokaže da će moći da se nosi sa sankcijama, koje su joj uvedene nakon aneksije Krima. Kako ističu, Moskva je u tom smislu ostvarila uspeh, s obzirom na to da je, kako se čini, uspostavila potpuno nove ekonomske odnose s Kinom, učvrstila tradicionalno jake veze sa Indijom i postigla nove sporazume sa Egiptom i Turskom. Rusi se sada nadaju da će Grčka pomoći da se osujeti režim sankcija EU Moskvi kada o njima ponovo bude reči u julu.
Cipras nije obećao diplomatsku podršku, ali je na konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da smatra da su sankcije protiv Rusije ekvivalent „ekonomskom ratu“ i „jalovoj“ taktici. „Grčka je suverena država s bezuslovnim pravom da vodi slojevitu spoljnu politiku“, dodao je grčki premijer. „Novo grčko rukovodstvo želi da pokaže Evropi da ima nezavistan stav“, izjavio je Zabelin.
Pojedini posetu Ciprasa Moskvi komentarišu kao novi list u odnosima Rusije i Grčke, te naglašavaju da grčki premijer nikada nije imao nameru da od Putina zatraži finansijsku podršku. Oni smatraju da je zapravo reč o inicijativi nove vlade Grčke da uspostavlja nova partnerstva van okvira EU.
Kada je reč o Putinovoj ponudi da Grčka postane jedan od glavnih energetskih centara na kontinentu nakon izgradnje gasovoda „Turski tok“, analitičari ocenjuju da je Cipras bio prilično sumnjičav prema toj ideji, kao i da bi korist od tog energetskog projekta za Grčku na dugom štapu. „Ima potencijala da zahvaljujući ovom projektu Grčka postane važan akter kada je reč o distribuciji energetskih resursa u Evropi. Ali niko u ovom trenutku ne zna da li to može da funkcioniše i kako će funkcionisati“, ukazao je Fjodor Lukjanov, urednik vodećeg ruskog spoljnopolitičkog žurnala Moskva u globalnim poslovima.
Neki analitičari smatraju da je Ciprasova poseta Moskvi još jedan „trapavi korak“ grčkog premijera, koji je pod pritiskom s jedne strane njegove partije i grčkog izbornog tela i međunarodnih pozajmljivača s druge, u svetlu isplate duga od oko 450 miliona evra Atine MMF-u. Oni takođe navode da iako vidno iziritirani njegovim sastankom s Putinom u Kremlju, lideri EU nisu hteli da pridaju poseban značaj celom tom događaju. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland samo su kratko prokomentarisali da su i oni bili u Moskvi, ali da su i dalje u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
