Gotovo istovremeno kada je predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić u intervjuu za naš list optužio međunarodnu zajednicu da je odgovorna za stanje u bosanskohercegovačkom pravosuđu kome je postavila osnove, u Sarajevu je Sven Markus Urke, generalni direktor Sudske administracije Norveške, izjavio da se Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom veću (VSTV) BiH „treba smatrati jednim od najuspješnijih zakona koji regulišu pravosudna vijeća u cijeloj Evropi“, da ga ne treba menjati u „naivnom uvjerenju da se on može učiniti boljim, s obzirom na trenutnu političku klimu“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Urke je u prošli petak učestvovao u potpisivanju Memoranduma o razumevanju i Sporazuma o saradnji između VSTV, Opštinskog suda u Sarajevu, Sudske administracije Norveške i Sudskog veća Holandije koji se „odnose na buduću saradnju i nastavak Projekta unapređenja efikasnosti II“, dakle nastavak onih reformi koje su predmet aktuelnog nezadovoljstva najradikalnije izražavanog u Republici Srpskoj, ali ne samo u njoj. To nezadovoljstvo se naročito tiče predmeta ratnih zločina i korupcije.
Sem Mladena Ivanića, koji smatra nužnom „veliku, veliku sudsku reformu“, za izmene zakona o VSTV nedavno se kategorično zalagala Ružica Jukić, zamenica predsednika VSTV. Ona je tražila da se nadležnosti ovog tela prošire jer „ono nema nikakve nadležnosti kada je u pitanju pokretanje postupaka“, niti kada je u pitanju disciplinski tužilac, a tužioci mogu uvek doneti odluku da se neki postupak obustavi, „a kad se to desi, ni oštećeni ni VSTV nemaju nikakva prava“.
Oko ključnog pitanja: da li je pravosudni sistem u BiH pod patronatom politike ocene su takođe različite. Da samo ovlaš pomenemo kako je šef HDZ BiH Dragan Čović, po okončanju opštih izbora prošle jeseni, obećao da ta stranka neće više dozvoliti da se ljudi iz političkih razloga hapse, da je Ognjen Tadić, kandidat za predsednika RS na tim izborima, koji takođe krivi međunarodnu zajednicu, nedavno zatražio da „političari prestanu da štite kriminalne bande“, i da je politika, kako su svi lepo mogli da vide, a neki su to i javno priznali, debelo umešala prste u aktuelni slučaj Naser Orić.
Mora se napomenuti da svi zahtevi za izmene zakona i sve osude uloge politike u bosanskohercegovačkom pravosuđu ne moraju biti čitani na isti način, recimo izjave Čovića i Tadića, ali Milan Tegeltija, predsednik napred spominjanog VSTV, kategorično tvrdi da se „VSTV kao krovna institucija pravosuđa ne bavi politikom niti politika na bilo koji način ima utjecaja na kreiranje i formiranje pravosudnog sistema“.
Tužioci ne primaju plate
U intervjuu Srni, koji su opširno preneli mnogi bosanskohercegovački mediji, Tegeltija je nedostatke pravosuđa sveo uglavnom na pojedinačne ekscese i podvukao da je disciplinski tužilac podneo tužbu protiv tri tužioca Tužilaštva BiH zbog neefikasnog rada na tri predmeta ratnih zločina počinjenih protiv srpskih žrtava. On je, međutim, podsetio da imenovani tužioci mesecima ne primaju platu jer nije potpisana Strategija za reformu sektora pravde za period 2014-2018.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
