Predsednik SAD prvi put na Danu republike

U drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu (preko 1,25 milijardi stanovnika) to je važan dan kojim se obeležava stupanje na snagu Ustava Indije 26. januara 1950, čime je Indija postala „suverena, socijalistička, sekularna, demokratska republika“. Bilo je to dve i po godine pošto se prostrana zemlja oslobodila kolonijalne vlasti Velike Britanije, 15. avgusta 1947, datum koji se proslavlja kao Dan nezavisnosti.

Indija, najmnogoljudnija demokratija na našoj planeti, ima i najduži Ustav na svetu. Dokument navodi principe i vrednosti demokratije i počinje rečima „mi narod“, ističući da politička moć potiče od naroda. Ustav Indije garantuje osnovna prava svim svojim državljanima i garantuje pojedinačne slobode. U preambuli su zagarantovani pravda i sloboda građana Indije.

Najimpresivniji događaj tokom proslave Dana republike se odigrava na Rađpatu u glavnom gradu Nju Delhiju, dvadasetmilionskom metropolisu. Rađpat je široki centralni bulevar koji je sagradio britanski arhitekta ser Edvin Latjens i sa njega se u ovim zimskim danima kroz izmaglicu vidi Indijska kapija, ratni memorijal palim junacima iz Prvog svetskog rata. Tu se održava jedna od najkoloritnijih parada na svetu tokom koje defiluju pripadnici oružanih snaga, umetničke grupe i deca iz cele Indije, često na kamilama i slonovima. U završnici trosatne manifestacije mlazni avioni indijskog ratnog vazduhoplovstva u niskom letu nadleću Rađpat.

Indija je posle sticanja nezavisnosti i usvajanja Ustava bila, kao nasleđe dvestogodišnjeg stranog tlačenja, osiromašena, sa velikim brojem nepismenih i sa opakim posledicama podeljenog potkontinenta, nekada jedinstvene krunske kolonije. Uprkos takvom nasleđu, Indija se proteklih decenija dobro razvijala. Naročito u protekle tri decenije, ogromne mase Indusa su otrgnute iz siromaštva. Ta zemlja je danas najveća demokratija u svetu sa temeljnim demokratskim vrednostima. Zemlja koja je istorijski uvek bila značajna meka sila, i danas je izuzetno kulturno i duhovno bogata u savremenoj literaturi (mnogi indijski pisci su među najistaknutijim stvaraocima na engleskom jeziku), plesu i muzici, filmskoj umetnosti, zanatstvu, misticizmu i jogi. I sve to u svetlu mnoštva etničkih, religioznih i lingvističkih grupa koje čine Indiju. Od ranih 1990-ih je Indija otvaranjem do tada zatvorenog domaćeg i nedovoljno prijateljskog tržišta, kojim su dominirali država i nekoliko oligopola, te reformama počela da smanjuje rastojanje u odnosu na socijalno i ekonomski razvijenije istočnije azijske zemlje. No, i dalje je Indija ostala neprivlačna za strane investicije pa je na 142. mestu na listi Svetske banke o pogodnostima poslovanja.

Posle ubedljive pobede opozicione Baratija Džanata partije (BGP) na parlamentarnim izborima prošlog maja i formiranja vlade sa premijerom Narendrom Modije na čelu, Indijom je zavladao optimizam koji može da se čuje na svakom koraku, od najobičnijih ljudi do velikih biznismena.

I dok se reflektori na svetskoj pozornici sve više usmeravaju ka Indiji, u tu zemlju će na proslavu Dana Republike prvi put stići predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Od 1950. Indija je pozivala strane državnike da budu počasni gosti na toj svečanosti. Barak Obama, kome je ovo druga predsednička poseta Indiji, po čemu se opet razlikuje od svojih prethodnika, biće u društvu predsednika Republike Pranaba Mukerđija i premijera Modija. Obama će postupiti kao možda ni jedan američki predsednik do sada nije činio u javnosti – satima će sedeti na jednom mestu u stranoj zemlji, velika glavobolja za službe bezbednosti obe države.

Obamino prisustvo na bini Crvene tvrđave odslikava značajan zaokret u bilateralnim odnosima Vašingtona i Nju Delhija koji su duboko poronili kada je u decembru 2013 jedna indijska diplomatkinja bila uhapšena zbog problema sa vizom. Takođe, nekoliko dana pred Obamin dolazak, sudija u SAD je odustao od tužbe protiv premijera Modija zbog navodne umešanosti u pogrom nad muslimanima u saveznoj državi Gudžarat 2002, kada je bio glavni ministar.

Modi želi investicije, tehnologiju i stručnost iz SAD i u Vašintonu se nadaju daljem zbližavanju dve velike države. Ali, u tim odnosima podrška SAD Pakistanu večito iritira Indiju. Dalje, uprkos svoj srdačnosti u odnosima Obame i Modija, indijski lider nije ničiji mlađi partner. On želi dobre odnose sa svim glavnim igračima na svetskoj sceni, ali se ne obavezuje ni jednom od njih. Modijev osnovni cilj je unutrašnji preobražaj Indije. Tome on prilagođava domaću ekonomsku politiku i razvoj odnosa sa inostranstvom.

Ublažavanje ograničenja

Da bi privukao investicije premijer Modi je je ublažio ograničenja o stranom posedovanju u namenskoj industriji i železnicama, a planira I druge promene. Strane direktne investicije od 16,2 milijarde dolara tokom šest meseci zaključno sa septembrom 2014. su povećanje od 11 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.