Predstavnici 190 država-potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) sastaće se 27. aprila na četvoronedeljnom razmatranju 45 godina starog pakta. Od učesnika bi bilo mudro da razmotre jednu važnu činjenicu – iako NPT nalaže da njegove potpisnice “vode pregovore u dobroj veri” o nuklearnom razoružanju, i dalje postoji veliki zakonski jaz kada je reč o eliminisanju nuklearnog oružja. Vreme je da potpisnice NPT-a pokrenu pregovore o razoružanju.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ove godine se 6. i 9. avgusta navršava i sedamdeset godina od nuklearnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija i tada će građani širom sveta imati priliku da odaju počast stotinama hiljada ljudi koji su ubijeni ili ranjeni tih tragičnih dana. To je takođe prilika da se ukaže čast preživelima pružanjem podrške njihovom apelu da se ukloni svo nuklearno oružje i da se sasmim tim obezbede garancije da niko više nikada neće patiti kao oni.
Mi, gradonačelnici Hirošime i Nagasakija, samo smo dva glasa među predstavnicima iz više od 6.600 gradova iz 160 zemalja i regiona iz celog sveta koji podržavaju ovaj istorijski cilj. Naša organizacija Gradonačelnici za mir osnovana je 1982. s ciljem da se prevaziđu državne granice i ujedine napori za ukidanje nuklearnog oružja. Našem cilju se svake godine pridružuje još gradonačelnika, te ćemo tokom predstojećih godina postati još snažniji u nameri da težimo nuklearnom razoružanju.
Dobro je što gradonačelnici, vođeni osećajem odgovornosti da zaštite bezbednost i dobrobit svojih građana, pokazuju ogromno interesovanje za naš cilj. Užasne, bezobzirne i dugoročne posledice upotrebe nuklearnog oružja po čovečanstvo i životnu sredinu ne mogu se rečima opisati, naročito kada su njegova meta gusto naseljena područja.
Dok god nuklearno oružje bude bilo na raspolaganju postojaće opasnost da ono bude opet upotrebljeno, bilo slučajno bilo namerno, što je zaključak sa tri velike međunarodne humanitarne konferencije, koji su svesrdno podržale i Ujedinjene nacije. Skandalozno je što su ogromne sume novca namenjene održavanju i modernizaciji ovog oružja u vreme kada su zbog budžetskih ograničenja potkopani napori da se zadovolje najhitnije potrebe ljudi širom sveta. Broj slučajeva u kojima je zamalo došlo do nuklearne nesreće, odnosno nezgoda i pogrešnih procena koje su gotovo rezultirale katastrofom, je šokantan. Štaviše, takvo oružje i s njim u vezi postrojenja i komponente su atraktivne mete terorista. Činjenica da međunarodna bezbednost i dalje zavisi od “nuklearnog zastrašivanja” – doktrine zasnovane na međusobnom nepoverenju čiji je cilj očuvanje mira pomoću pretnje masovnom destrukcijom – stvar je od ne baš malog javnog značaja. Što je još gore, bilo je predloga da se ono stvarno iskoristi.
Vojni stratezi koji razmatraju upotrebu nuklearnog oružja verovatno da gotovo i ne razmišljaju o onima koji žive u gradovima s njihove liste meta. Stanovnici gradova se previše dugo koriste kao pioni na globalnoj šahovskoj tabli, pri čemu se malo pažnje posvećuje sveobuhvatnim posledicama igranja takve igre. Međutim, kako se javnost bude informisala o određenim opasnostima koje nuklearno oružje i dalje predstavlja za gradove u kojima žive, sve će biti teže održati taj stav.
Istovremeno, ljudi širom sveta moraju da prestanu da smatraju jedni druge neprijateljima nedostojnim poverenja. Upravo iz tog razloga Gradonačelnici za mir zajedno sa šarolikim grupama civilnog društva teži ne samo ukidanju nuklearnog oružja, već i negovanju zajedničkog osećaja pripadnosti jedinstvenoj grupi, bez obzira na naše kulturne, verske ili etničke razlike.
Vladama i birokratijama nuklearnih zemalja do sada se više dopadalo da debatu o razoružanju ograniče na simbolične mere koje ne nalažu rokove ili dodatne zakonski obavezujuće obaveze. Oni tvrde da bezbednosno okruženje nije dovoljno zrelo za preduzimanje smelih koraka ka nuklearnom razoružanju. Mi se s tim ne slažemo.
Udruženim naporima, što uključuje nacionalne i lokalne vlade, univerzitete, radničke sindikate, političke partije, grupe za zaštitu životne sredine, mlade ljude, udruženja žena, advokate i poslovnu zajednicu, može se promeniti svet. Ali prve korake ka izgradnji poverenja i uspostavljanju značajne saradnje na pitanju razoružanja moraju da preduzmu svetski lideri, naročito oni čije zemlje poseduju nuklearno oružje. Usput mogu da postave temelje za novu vrstu bezbednosnog sistema, koji se ne oslanja na nuklearno zastrašivanje. Od suštinske je važnosti da učesnici konferencije na kojoj će se razmatrati NPT zajedno rade na uspostavljanju vladavine prava u vezi s nuklearnim razoružanjem, kao i da zatvore pukotinu u NPT-u, zahvaljujući kojoj najnehumanije oružje za masovnu destrukciju i dalje postoji. Gradonačelnici za mir i njihovi partneri iz civilnog društva učiniće sve što je u njihovoj moći da ih podrže. Tragična priča o naša dva grada nikada ne sme da postane priča i o vašem gradu.
Kazumi Macui je gradonačelnik Hirošime. Tomihisa Taue je gradonačelnik Nagasakija
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
