Evropske i američke sankcije uvedene Rusiji zbog umešanosti u ukrajinsku krizu, krše principe Svetske trgovinske organizacije (STO), izjavio je juče ruski predsednik Vladimir Putin. „Restrikcije uvedene Rusiji nisu ništa drugo nego odustajanje od osnovnih principa STO nekih naših partnera“, rekao je Putin na sastanku vlade.
Sve to je urađeno, kako je rekao, „na ispolitizovan način, uz nepoštovanje normi STO“. Sankcionisanjem Rusije, „jedne od šest najvećih svetskih ekonomija“, Zapadnjaci krše princip STO o slobodnoj konkurenciji, ocenio je Putin i dodao da ruske uzvratne mere „nisu izazvane željom da se kazne partneri ili da se na njih utiče“. „Mislimo pre svega na naše interese i razvojne ciljeve“, istakao je Putin. Pošto su Sjedinjene Države i Evropska unija uvele sankcije Rusiji zbog umešanosti u ukrajinsku krizu, Moskva je zabranila uvoz prehrambenih proizvoda iz tih zemalja.
Evropska komisija nije juče želela da komentariše informacije prema kojima je ruski predsednik Vladimir Putin direktno pretio evropskim zemljama. Prema pisanju nemačkog dnevnika Zidojče cajtung, Putin je u razgovoru sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom navodno pretio
okupacijom Poljske, Rumunije i baltičkih zemalja. „Da hoću, ruske snage bi mogle za dva dana da budu ne samo u Kijevu, nego i u Rigi, Vilnjusu, Talinu, Varšavi i Bukureštu“, rekao je navodno Putin.
O tim navodnim pretnjama je Porošenko obavestio predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza tokom posete Kijevu 12. septembra, piše nemački dnevnik, pozivajući se na izveštaj evropske diplomatske službe.
Italijanski dnevnik „Republika“ je početkom septembra već pisao da
je Putin u telefonskom razgovoru s Barozom odbio da odgovori na pitanje o prisustvu ruskih vojnika u Ukrajini i da je navodno zapretio: „Da hoću, mogao bih za dve nedelje da osvojim Kijev“. Kremlj je demantovao te informacije i ponudio da objavi snimak tog telefonskog razgovora Putina i Baroza.
Nakon novih informacija Zidojče cajtunga, Evropska komisija je saopštila da ne namerava da vodi diplomatiju u medijima niti da „komentariše izvode iz poverljivih razgovora“. „Ono što je važno Evropskoj uniji, to je doprinos trajnom miru, prosperitetu i stabilnosti Ukrajine“, rekla je portparolka Pia Ahrenkilde Hansen. Zidojče cajtung piše i da je Putin rekao Porošenku da ne računa suviše na EU, pošto smatra da bi mogao da iskoristi svoj uticaj na više članica EU i izdejstvuje blokiranje odluka nepovoljnih po Moskvu.
Ukrajinska vojska saopštila je juče da je oko 4.000 ruskih vojnika na Krimu. „Prema našim informacijama, gotovo sve ruske vojne jedinice stacionirane u severnom delu okupiranog Krima, oko 4.000 vojnika, nalazi se na administrativnoj granici sa Ukrajinom, sa svom opremom i municijom“, izjavio je u Kijevu portparol vojske Andrij Lišenko. Portparol je dodao da su „te jedinice organizovane u male taktičke grupe“ duž linije od oko 100 kilometara.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je ranije da će Rusija pojačati vojno prisustvo u „oblasti Krima“, zbog pogoršanja situacije u Ukrajini i povećanog prisustva „stranih snaga“ kod granice s Rusijom. Prema NATO, 1.000 ruskih vojnika se nalazi na istoku Ukrajine, a 20.000 duž rusko-ukrajinske granice.
Pretučeni novinari Bi-Bi-Sija
Novinari Bi-Bi-Sija napadnuti su na jugu Rusije gde su pravili reportažu o vojnicima koji su, kako je preneto, „ubijeni na granici s Ukrajinom“, saopštila je juče ta britanska televizija. „Naša ekipa je brutalno pretučena, kamera im je uništena, a potom i oduzeta“, precizira BBC u saopštenju. Tri novinara istraživala su u gradu Astrahan, na jugu Rusije, „smrt ruskih vojnika kod granice s Ukrajinom“ kada su ih „neidentifikovani muškarci napali“, dodaje ta televizija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
