„Putin želi Ukrajinu bez ispaljenog metka”

„Da nema sankcija, Rusija bi imala nažalost odrešene ruke da likvidira nezavisnost Ukrajine. A nije samo to suština. Da je uspela, bila bi veoma ojačana želja da to ponovi na drugom mestu, posebno u baltičkim zemljama. A ne zna se kako bi se tada Rusija ponela“, kazao je Bžežinski poljskim medijima u Vašingtonu na otvaranju izložbe njegovih crteža.

Savetnik bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera izjavio je da najnovija eskalacija sukoba u Ukrajini nije došla spontano, već da iza nje stoji Rusija. „Očigledno da to nije spontana eskalacija. Dolazi spolja. Možda to nestrpljenje otud što se ne odvija sve kako bi predsednik Rusije Vladimir Putin hteo, što ne može da ponovi ono što je postigao na Krimu – da zavlada velikom teritorijom bez ispaljenog metka“, kazao je Bžežinski.

Poznati američki diplomata i politikolog upozorio je da je ulog u sadašnjim tenzijama Zapada i Rusije daleko veći nego sudbina same Ukrajine. „Ulog je veliki. Stabilnost Evrope, stabilnost dosadašnjeg poretka i granica i pravo na izbor vlastite budućnosti, što je pravo koje pripada svim evropskim državama“, rekao je Bžežinski.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, komentariše za Danas da se odnosi između Zapada i Rusije evidentno kreću u pravcu zahlađivanja, „a nikako u pravcu stabilizacije“.

– Razvoj situacije je zabrinjavajući, ne samo za Srbiju već generalno za međunarodnu scenu. Trzavice Zapada i Rusije utiču i na najudaljenije tačke u svetu. Sankcije koje je EU uvela Rusiji izazvale su stagnaciju ruske ekonomije, ali ni jedna ni druga strana ne pokazuje iole pomirljive tonove. Teško je u ovom trenutku govoriti da li postoji šansa za unapređenje situacije, ali kada su se ranije na stolu nalazile različite opcije, po pravilu se ostvarivao negativan scenario, tako da to treba da brine svet – ukazuje naša sagovornica.

Dvanaestoro ljudi, među kojima sedam civila, poginulo je na istoku Ukrajine u sukobima ukrajinske vojske i proruskih separatista. U Donjecku, uporištu pobunjenika, sedam civila je ubijeno a 23 povređeno u noći između četvrtka i petak, objavile su gradske vlasti. Ukrajinska vojska je saopštila da je njenih pet vojnika ubijeno, a 23 povređeno u borbama. Borbe se rasplamsavaju između ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika u Delblacevu, strateškom gradu koji povezuje dva velika pobunjenička centra Lugansk i Donjeck.

Kijev je juče saopštio da još kontroliše taj grad od 25.000 stanovnika, ali kako napreduju proruski pobunjenici, postoji opasnost da bude opkoljeno hiljade ukrajinskih vojnika koji su tu razmešteni. Vođa samoproklamovane Narodne Republike Donjeck Alekandar Zaharčenko uputio je poziv preko ruske televizije „svim ukrajinskim vojnicima“ da polože oružje i da odu. „Imate šansu da spasete svoje živote i ostanete čitavi“, rekao je on.

Belorusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će se predstavnici Ukrajine, Rusije, proruskih pobunjenika i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sastati u Minsku, gde je u septembru potpisan sporazum o prekidu vatre koji su obe strane sukoba u Ukrajini kršile. Od izbijanja sukoba na istoku Ukrajine u aprilu prošle godine poginulo je više od 5.100 ljudi.

Ruski istražni organi juče su pretresli kuću Ahtema Čijgoza, jednog od lidera krimskih Tatara koji je prekjuče uhapšen, prenose ukrajinski mediji. Čijgoz je uhapšen po zakonima Rusije, „zbog sumnje da je organizovao i učestvovao u masovnim neredima“, naveo je predstavnik istražnog komiteta Rusije Vladimir Markin. Po njegovim rečima, reč je o događajima od 26. februara ove godine, kada je održan protest Medžilisa (parlamenta) krimskotatarskog naroda ispred krimskog parlamenta u Simferopolju. Tada je na zasedanju Vrhovnog saveta (parlamenta) Krima odlučeno da se ne razmatra pitanje odvajanja Krima od Ukrajine. Grupa proruski orijentisanih građana je protestujući ispred parlamenta zahtevala da se ne razmatra otcepljenje Krima, jer nema potrebe da se to pitanje ponovo otvara, a krimski Tatari i pristalice vlasti u Kijevu zahtevali su podršku Kijeva.

Prema navodima istrage, nepoznata lica su pozivala krimske Tatare na neposlušnost i kasnije napali proruski orijentisane demonstrante. Došlo je do fizičkog sukoba, u kojem su poginulo dve osobe. Lider Medžilisa Refat Čubarov, koji se aktivno borio protiv pripajanja Krima Rusiji, ocenio je da hapšenje Čijgoza predstavlja novi „talas represije protiv aktivista krimskotatarskog pokreta”.

Nakon što su krimski Tatari istupili protiv odvajanja Krima od Ukrajine i pripajanja Rusiji, mediji su više puta pisali o njihovom progonu. Lideru krimskih Tatara Džemilevu je zabranjen ulazak na teritoriju Rusije zbog oštre pozicije o prelasku Krima u sastav Rusije.

Ugovor za saradnika

Ruska vlada angažovala je kompaniju dugogodišnjeg saradnika predsednika Vladimira Putina za izgradnju mosta s Krimom u vrednosti od tri milijarde dolara. Ruska vlada navodi da će kompaniji u vlasništvu Arkadija Rotenberga biti dodeljeni radovi na izgradnji mosta preko Kerčkog prolaza koji bi povezao Rusiju s Krimom. Troškovi izgradnje ne mogu biti preko 212 milijardi rublji (tri milijarde dolara) i most mora biti gotov do decembra 2018. Ugovor je dodeljen Rotenbergovoj kompanije bez tendera.