Opšti izbori u Bosni i Hercegovini održani su 12. oktobra prošle godine, a jedan od dva bosansko-hercegovačka entiteta, Federacija BiH, još nema ni stabilnu parlamentarnu većinu ni stabilnu vladu. Upravo su u toku novi pokušaji da se čvršća stabilnost uspostavi uvođenjem u vlast stranke Fahrudina Radončića, ključnog političkog protivnika bošnjačkom lideru Bakiru Izetbegoviću, pa čak i stranke Milorada Dodika, kako bi to želeo lider bosansko-hercegovačkih Hrvata Dragan Čović ili da se većina skrpi okupljanjem malih političkih stranaka, kako bi najviše išlo na ruku lideru Stranke demokratske akcije Bakiru Izetbegoviću.
Mada su pregovori Dragana Čovića sa Fahrudinom Radončićem, liderom Stranke za bolju budućnost višemesečni i uporni, Radončić zasad podjednako uporno odbija većinu koju bi delio s Izetbegovićem. A ovaj je ekspresno demantovao navodno pogrešna tumačenja svoje izjave o uključivanju Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika u većinu koje zasad nema.
„Što se tiče SNSD rekao sam da će nas radovati da imamo dogovor na nivou BiH koji je počeo u Mostaru. Predsjednik HDZ BiH Dragan Čović je rekao da je imao razgovore u smislu pomirenja i bolje atmosfere, stabilizacije prilika, podrške reformskom putu i vrlo rado bismo da u tome smislu razgovaramo sa SNSD“, precizirao je Izetbegović za Srnu, a prenose bosansko-hercegovački mediji.
Kad je lični politički plan u pitanju – Izetbegović je, u odgovoru na guranje Radončića u parlamentarnu većinu, započeo pregovore sa HDZ 1990 Martina Raguža, koji je posle Komšića, najveći politički protivnik Draganu Čoviću. Šanse HDZ 1990 da se parlamentarnoj većini priključe porasle su kad je iznenada pregovore napustila Bosansko-hercegovačka patriotska stranka Sefera Halilovića uz objašnjenja koja vrve teškim optužbama na račun glavnih pregovarača iz SDA i u kojima se govori o „političkom cirkusu“, „pijačnoj raspodeli fotelja“, „najobičnijoj borbi za fotelje SDA i njegovih satelita“. Do ove bure je došlo pošto je aktuelna vlada FBiH imenovala direktora i članove uprave Elektroprivrede BiH. Na mestu ministra već je viđen kadar Stranke za BiH čiji je ulazak u eventualnu novu većinu jedino izvestan. Međutim, u intervjuu koji je dao za klix.ba lider HDZ 1990 Martin Raguž ima primedbe slične Halilovićevim: „Dosad je fokus bio na preuzimanju kontrole nad javnim preduzećima i to na jedan vrlo upitan način, bez kriterija, bez programa ljudi koji dolaze, obrazloženja zašto se neko menja“.
Kontrola nad javnim resursima i javnim preduzećima, posebno iz oblasti energetike, pored ličnih političkih animoziteta, ključni je razlog političke nestabilnosti u FBiH. Početkom godine se na trenutak činilo da je dugoročni problem stabilnosti vlasti u FBiH rešen, ali je ubrzo vladinu parlamentarnu većinu, ali ne i sve funkcije u vlasti, napustila stranka Željka Komšića Demokratska fronta nezadovoljna baš zbog toga što je kadrovska politika u elektroprivrednim preduzećima iz Ministarstva energetike preneta u nadležnost Vladi FBiH.
Mada je Dragan Čović tog trenutka odahnuo i saopštio da je Demokratska fronta završena priča, ma kakvu vladu da na osnovu novopronađene parlamentarne većine dogovore on i Izetbegović potpis na njen sastav mora staviti i Milan Dunović, član DF i potpredsednik FBiH iz reda srpskog naroda! Dunović na svoju funkciju nije podneo ostavku u trenutku kad je njegova stranka napustila parlamentarnu većinu. A Komšić je već saopštio da je Fahrudin Radončić i za njega prihvatljiv, ali Dodik – nikako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
