Kada ukrajinski birači izađu na birališta 26. oktobra, na kocki neće biti sudbina samo njihove zemlje, već i budućnost znatnog dela Evrope. Prosto rečeno, budućnost Ukrajine će odlučiti budućnost Rusije, a budućnost Rusije će imati značajan uticaj na budućnost Evrope.
Kada se Sovjetski Savez raspao pre više od dvadeset godina i kada je Ukrajina izabrala nezavisnost, mnogi su očekivali da Ukrajina postigne bolji učinak od Rusije tokom predstojećih godina. Ali je ispalo drugačije.
Tokom prve decenije novog veka Rusija je profitirala od ukupnog učinka naftne industrije – koju je privatizacija 1990-ih učinila još efikasnijom – i visokih cena nafte. Nasuprot tome, Ukrajina je bila najgore vođena postsovjetska zemlja, u kojoj kronizam i korupcija osujećuju produktivne kapacitete i razlog su što zemlja sve više zaostaje u odnosu na druge postkomunističke zemlje u tranziciji. Najupečatljivije je poređenje s Poljskom – kada su stekle nezavisnost, dve zemlje su imale približno isti BDP po glavi stanovnika; danas je BDP Poljske više od tri puta veći.
Narandžasta revolucija 2004. za većinu Ukrajinaca je bila neuspeh. Raskid s prošlošću u koji su se polagale nade se nije desio, pošto je zbog borbe za vlast među novim liderima blokirana primena svih ozbiljnih reformi.
Ali 2004. je takođe predstavljala ozbiljan neuspeh za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je pokušao da dovede svog favorita za predsednika Viktora Janukoviča na vlast u Kijevu tako što je podržao masovnu manipulaciju glasovima. Tim neuspehom je zadat ozbiljan udarac Kremlju, koji nije ni oprošten ni zaboravljen.
Onda je 2010. zbog neuspeha Narandžaste revolucije Janukovič došao na vlast na slobodnim i poštenim izborima, a 2012. Putin je sam sebe izabrao za predsednika po treći put. Stvaranje nove Evroazijske unije bilo je ključni deo njegove platforme.
U međuvremenu, Ukrajina je od 2007. pregovarala sa Evropskom unijom o sporazumu o slobodnoj trgovini i pridruživanju i ti pregovori su završeni početkom 2012. Iako je bio potpuno kompatibilan s postojećim sporazumom o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Rusije, predloženi pakt sa EU definitivno nije bio kompatibilan s Putinovim projektom o Evroaziji.
Pre nešto više od godinu dana Kremlj je započeo ofanzivu da odvrati Ukrajinu od sporazuma sa EU, koji je podržavao čak Janukovič i njegova Partija regiona. Sve ostalo je istorija – Janukovičevo odricanje od sporazuma EU, narodna pobuna kao reakcija na takvu njegovu inicijativu u kojoj je smenjen s vlasti, dva napada koje je sprovela Rusija i hiljade ljudi koji su ubijeni u regionu Donbas na istoku zemlje.
Kremlj traži više od aneksije Krima i kontrole nad dotrajalom industrijskom zonom u Donbasu; njegov cilj je da spreči Ukrajinu da se okrene Zapadu i prisili je da se okrene Istoku, te da otkloni svaki rizik u široj ruskoj orbiti od novih revolucija poput one u kojoj je smenjen Janukovič.
Sankcije Zapada protiv Rusije su razjasnile koliko EU i SAD ozbiljno shvataju Putinove napore da ospori i potkopa suštinske principe evropske bezbednosti i međunarodnog prava. Ali čak će i oslabljena Rusija i dalje biti jaka sila u njenom neposrednom susedstvu. Suština svega jeste da se samo snagom i odlučnošću Ukrajine mogu zaustaviti ruske revizionističke ambicije.
Ali ojačati Ukrajinu, koju muči korupcija i kronizam i koja je strašno opterećena ruskom agresijom i destabilizacijom nije lak zadatak. Izbori u nedelju moraju da donesu vladu zaista rešenu da sprovede radikalne reforme.
Takva vlada mora da bude u mogućnosti da računa na jaku i čvrstu podršku šire međunarodne zajednice. Korigovan i osnažen paket Međunarodnog monetarnog fonda predstavlja imperativ ako treba da se sprovedu neophodne reforme. Neracionalna politika u energetici, zasnovana na rasipničkim subvencijama za potrošače, mora se promeniti. A sporazum sa EU mora se iskoristiti.
Ako ta agenda bude uspešna, revizionističke težnje Kremlja će biti blokirane; pošto to postane očigledno, možda će biti prilike za novi i hitno potreban talas reformi u samoj Rusiji. Ali ako reforme ne uspeju, gotovo da nema sumnje da će Kremlj nastaviti svoju politiku sve dok ne ostvari svoje ciljeve u Kremlju. Putin ne žuri, ali očito zna šta hoće.
Onda, pošto je na putu trajne konfrontacije sa Zapadom, Rusija bi mogla čvrsto da se drži stava da su svi protiv nje, uz rizik da Kremlj teži da ekonomski neuspeh kompenzuje daljim revizionističkim ponašanjem. Svako ko je upoznat s današnjim agresivnim nacionalističkim stavom ruskih državnih medija zna koliko je to opasno.
Upravo bi u tim okolnostima mogla da se pojavi prava opasnost po Evropu. Ambicije jedne takve Rusije se neće zaustaviti na Dnjepru. Revizionizam bi mogao da se pretvori u otvoreni revanšizam, pošto Kremlj nastoji da uspostavi protivtežu unutrašnjoj slabosti demonstriranjem spoljne snage.
Do tada bi moglo da bude previše kasno da se zaustavi srljanje u širu konfrontaciju. Upravo je iz tog razloga sada potrebno da se iz decenija neuspeha iznedri jaka i demokratska Ukrajina. Izbori u nedelju su od suštinskog značaja za Ukrajinu, ali u njima je i ključ za podsticanje preobražaja Rusije u pravog člana evropske demokratske porodice.
Copyright: Project Syndicate, 2014. www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
