Rusija je oštro osudila jučerašnje sukobe na istoku Ukrajine u kojima je poginulo šest osoba, ocenivši da Kijev ne pokazuje spremnost da razoruža „nacionaliste i ekstremiste“. „Rusija je ozlojeđena zbog ove provokacije, koja ukazuje na manjak dobre volje vlasti u Kijevu da razoružaju nacionaliste i ekstremiste“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Šest osoba, među kojima četvorica proruskih aktivista, ubijeno je juče ujutro u razmeni vatre kod Slavjanska, na istoku Ukrajine, saopštio je jedan lokalni zvaničnik. Do razmene vatre došlo je kod barikade u mestu Bilbasivka, udaljenom nekoliko kilometara od Slavjanska, koji u potpunosti kontrolišu proruske snage, rekao je lokalni zvaničnik Vjačeslav Ponomarjov.
„Četiri vozila došla su oko jedan ujutru nadomak naše barikade. Hteli smo da ih legitimišemo, a oni su na nas otvorili vatru iz automatskog oružja“, izjavio je proruski aktivista koji se predstavio kao Vladimir. On je rekao da je bilo oko 20 napadača, ali da su oni otišli pošto je proruskim snagama došlo pojačanje. „Ne znam da li je među njima neko poginuo. Ako jeste, napadači su ih odneli sa sobom“, kazao je Vladimir.
Moskva je za napad na proruske snage optužila ukrajinsku paravojnu desničarsku grupu Desni sektor. „Nevini civili su ubijeni u napadu naoružanih boraca Desnog sektora“, navelo je rusko ministarstvo, izrazivši čuđenje što je do sukoba došlo posle sporazuma koji su 17. marta potpisale SAD, Rusija, Ukrajina i EU. U saopštenju se ističe da Rusija insistira da ukrajinska strana poštuje ono na šta se obavezala u cilju smirivanja situacije na jugoistoku Ukrajine. Šefovi diplomatija Rusije, SAD, EU i Ukrajine u četvrtak su u Ženevi posle pregovora koji su trajali oko sedam sati, postigli sporazum o koracima ka smirivanju krize u Ukrajini.
Proruski pobunjenici, koji drže pod kontrolom zgrade ukrajinske vlade u više od deset gradova na istoku Ukrajine, saopštili su da će napustiti te objekte samo ako privremena ukrajinska vlada podnese ostavku. Ruski predsednik Vladimir Putin u subotu je u intervjuu za državnu televiziju ocenio da „ništa ne sprečava“ normalizaciju odnosa Rusije i Zapada koji su, zbog situacije u Ukrajini, najgori od vremena hladnog rata.
Sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da će Rusija morati da preduzme mere ako se NATO približi njenim granicama. On je naglasio da bi eventualno dalje proširenje NATO i „još jedan korak bliže granicama Rusije“ povukli za sobom prekrajanje celokupne strukture bezbednosti u Evropi.
Peskov je izrazio nadu da Ukrajina u budućnosti neće postati članica NATO. „Ukrajina nije članica NATO i vojnopolitička budućnost te zemlje zasad, nadamo se, neće predviđati takvo članstvo. Zato što će još jedan korak NATO ka ruskim granicama, približavanje ruskim granicama, povući za sobom prekrajanje celokupne evropske strukture bezbednosti. To će predstavljati ozbiljnu pretnju za nas“, kazao je Peskov. Prema njegovim rečima, uprkos svim programima saradnje, razvoja i partnerstva NATO ne može prestati da bude vojna organizacija.
Peskov je dodao da će Rusija biti prinuđena da preduzme mere za osiguranje svoje bezbednosti. „Ali hajde da računamo da će se glas naroda na istoku Ukrajine čuti i da će naše evropske i prekookeanske kolege razumeti da taj glas nije po diktatu Moskve“, poručio je on.
Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izjavio je da će otputovati na istok države da obiđe vojnike koji su tamo raspoređeni zbog proruske pobune. On nije naveo da li obilazak vojnika ima veze sa oružanim sukobom u Slavjansku, koji se nalazi pod kontrolom pobunjenika.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer istakao je da želi da se prevenciji eskalacije tenzija s Rusijom zbog Ukrajine „posveti jednaka pažnja kao ona koja se posvećuje pretnji ekonomskim sankcijama zvaničnoj Moskvi“.
Šef posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za istok Ukrajine Klaus Cilikens izjavio je da nema nikakvih dokaza o prisustvu ruskih vojnika u Ukrajini, uključujući region Donjecka. On je naglasio da medijski izveštaji o žrtvama u sukobima u istočnom ukrajinskom regionu Donjecku često ne mogu da budu potvrđeni.
Uskršnji rat rečima
Politika je bacila senku na Uskrs pošto je istinski „uskršnji rat rečima“ izbio između Moskve i Kijeva uoči tog praznika. Patrijarh Filaret, prvi čovek kanonski nepriznate Kijevske patrijaršije, „grmeo“ je pred vernicima u prozapadnom Kijevu. Rusija je, kazao je on, „neprijatelj“ čiji je „napad“ na Ukrajinu osuđen na propast „jer je toliko zao i suprotan božjoj volji“. U Moskvi, patrijarh Kiril je u molitvi za Ukrajinu pozvao Boga da „zaustavi projekte onih koji žele da unište svetu Rusiju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
