SAD da se drže podalje od sukoba Ukrajina – Rusija

Iako SAD i Evropa mogu da oslabe rusku ekonomiju i pogode moskovsku elitu svojim kaznenim merama, ipak nisu spremni da rizikuju vojni sukob sa nuklearno naoružanom silom, niti bi trebalo, prenosi ovaj list pozivajući se na mišljenje analitičke javnosti.

Dag Bendou, saradnik u vašingtonskom Kato institutu, smatra da postoje dobri razlozi zašto bi Amerika trebalo da se drži podalje od konflikta. Rusija, smatra ovaj stručnjak, nije Srbija, Irak, Avganistan niti Libija. Amerikanci očekuju brze, lake i gotovo neprocenjive pobede.  Od Vijetnama, Pentagon se nije suočavao sa težim zadatkom da porazi neku vladu nego sad. Iako se Obamina administracija protivi predlozima za vojni sukob sa Moskvom, jato ratnika navaljuje da se Ukrajina naoruža, da se Kijev priključi NATO i stacioniraju američki avioni u Ukrajini. Ovi koraci, smatra Bendou u autorskom članku za Hafington post, mogli bi dovesti do rata.

Moskva ima veći ulog u Ukrajini nego Zapad. Američke ratne klase često misle da će jedna oštra reč iz Vašingtona kod drugih nacija izazvati brzo odstupanje. Ako bi predsednik Barak Obama pokazao odlučnost i demonstrirao rešenje, Vladimir Putin bi priznao da je pogrešio. Činjenica je da je status Ukrajine stvar koja se više tiče Moskve nego Vašingtona. Zamislite da je Sovjetski Savez predložio uvođenje Meksika u Varšavski pakt nakon što je pomogao svrgavanju demokratski izabrane vlade, saveznika SAD. Vašingtonska reakcija bila bi vrlo brza i neprijateljska.

Ukrajina je minorno ekonomsko i bezbednosno pitanje za Evropu i marginalna briga Amerike. To je i razlog zašto nijedna vlada nije spremna da preuzme vojnu akciju u Ukrajini, smatra Bendou.

Savezi bi trebalo da poboljšaju američku bezbednost a ne pružanje spoljnih milostinja. Godine 2008. NATO se u principu prvi put saglasio da uvede Ukrajinu u savez. Nekoliko evropskih nacija se protivi tome. Premijer Petro Porošenko zagovara članstvo. Nemoguće je okriviti Kijev zbog toga što želi da ih Zapad zaštiti, ističe. Ipak, „priključenje novih država NATO ne čini Ameriku sigurnijom. Dodavanje Ukrajine ili Gruzije čak bi predstavljalo opasnost jer obe žele rat sa Rusijom. Takođe to bi degradiralo bezbednost SAD tako što bi minorne sukobe irelevantne za Vašington transformisalo u potencijalne vojne sporove između Amerike i Rusije“.

Red je na Evropu da deluje, navodi ovaj stručnjak. Ukrajina se najviše tiče Evrope. „Ako bi bilo ko trebalo da obezbeđuje oružje i subvencije Kijevu, onda je to Evropa. Ako bi iko trebalo da ponudi vojne garancije Ukrajini, to je Evropa. Niti je iko u Evropi mnogo zainteresovan da učini više, čak ni države NATO. Kada su Poljska i baltičke države insistirale da druge države članice stacioniraju svoje trupe u njihovim zemljama, Nemačka je rekla ‘ne’.“

Pregovaračko rešenje je jedina solucija. Ukrajinci insistiraju da Ukrajina mora biti slobodna da sama odredi svoju budućnost. Amerika i Evropa neće ratovati u korist Kijeva. Status kvo takođe nije rešenje, smatra Bendou. Ukrajinci se suočavaju sa ekonomskom krizom. Ukrajina mora da se reformiše i izgradi, što će biti teško ako se kriza nastavi. Kijev ne sme sebi dozvoliti rat koji košta 10 miliona dolara dnevno. Saveznici se pak nadaju da će sankcije primoliti Rusiju da ustukne. „Malo je razloga da očekujemo da Rusija u krizi bude  poslušna. Veći nacionalizam kod kuće i avanturizam u inostranstvo izgledaju mnogo izvesnije. Amerika i Evropa trebalo bi da iniciraju razgovore sa Moskvom, koristeći sankcije kao pregovaračko oružje umesto beskrajnog kažnjavanja“, prenosi Hafington post. Rusija bi trebalo da prizna ukrajinski suverenitet i okonča vojnu podršku pobunjenicima. Kijev bi trebalo da obustavi vojne operacije i formalizuje dalji prenos vlasti na Donbas. Kijev bi takođe, navodi Bendou, trebalo da objavi svoju vojnu neutralnost uz odobrenje Zapada, a Rusija da prihvati ekonomsku orijentaciju Kijeva kako zapadnu tako i istočnu, zaključuje Bendou u članku u Hafington postu.