Kada se govori o ličnostima u ratnim vremenima prošlog veka, a koje su i „naše“ i američke – a o nekima je već bilo reči u ovom serijalu – neizbežno treba pomenuti i Đorđa (DŽordža) Musulina. Poznat po nadimku Gav, rođen u srpskoj porodici u NJujorku 1914, a odrastao u DŽordžtaunu, u Pensilvaniji, Musulin je bio profesionalni obaveštajac.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Od 1950. radio je za Centralnu informativnu agenciju (CIA), ali je najinteresantnije, ne samo za našu javnost, vreme Drugog svetskog rata kada je bio pripadnik Kancelarije strateških službi (OSS), preteče CIA, i bio angažovan u Jugoslaviji pod nemačkom okupacijom. Musulin je komandovao operacijom Haljard (operacija Vazdušni most), odnosno izvlačenjem savezničkih vazduhoplovaca iz Srbije.
Prema nekim navodima, prvi američki piloti spustili su se na teritoriju Srbije 24. januara 1944, po drugima ranije. Posle uspešnog napada saveznika na Siciliju, Italija je kapitulirala u jesen 1943. Krajem te godine, petnaesti korpus vazduhoplovnih snaga SAD, pod komandom generala Natana Tvininga, prebačen je iz Tunisa na aerodrom blizu Fođe. Taj aerodrom je postao glavna američka vazduhoplovna baza u južnoj Italiji za gađanje meta u južnoj i istočnoj Evropi. Među najvažnijim ciljevima bila su naftna polja i rafinerije kod Ploeštija, a da bi stigli do njih američki avioni morali su da preleću okupiranu Srbiju. Ali, gađani su mete i u Srbiji i „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“.
Do jula 1944. više stotina američkih avijatičara bilo je u oblastima pod kontrolom Jugoslovenske vojske u otadžbini kojom je komandovao general Dragoljub Mihailović. Nemačke i bugarske okupacione snage koje su pronašle avione i padobrane tražile su pilote, ali su četnici bili brži i spasavali ih. Nemci su stanovništvu nudili i novčane nagrade kako bi ga podstakli da otkrije gde su bili Amerikanci, ali srpski seljaci su pilote primili u svoje kuće i čuvali ih i hranili mesecima bez pomoći saveznika.
Musulin je za vreme rata postao kapetan OSS-a. U takozvanom Haljard timu bio je zajedno sa podoficirom Majklom Rajačićem i radio operaterom Arturom DŽibilijanom. Prema istoričaru Jozi Tomaševiću, a na osnovu izveštaja dostavljenom OSS-u, ovaj tim je kao deo petnaestog vazduhoplovnog korpusa ukupno 417 savezničkih pilota koji su bili oboreni nad teritorijom Jugoslavije i koje su spasili četnici izvukao sa okupiranog Balkana. Musulin je bio jedan od najglasnijih zagovornika održavanja kontakata sa četnicima. Jedan od njegovih nadređenih smatrao je da je Musulin bio prava ličnost za pripremanu misiju zbog svog „grubog karaktera neophodnog za podrazumevano iskušenje“.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, Haljard tim se padobranima spustio do štaba generala Mihailovića u Pranjanima između 2. i 3. avgusta 1944. Pilot Ričard Felman, jedan od onih koje su četnici ranije spasili, opisao je kasnije kako je izgledao prizor kada su se Musulin i ostali spustili na zemlju. „Onaj koji je predvodio (padobrance) išao je u susret gomili četnika – oni su ga grlili i ljubili sa suzama u očima. Bio je u američkoj uniformi i jedan od najkrupnijih ljudi koje sam ikada video. Prišao nam je i rukovao se s nama. Ja sam DŽordž Musulin“, rekao je. Musulin je zajedno sa svojom vojskom i četnicima, čijem je Prvom ravnogorskom korpusu bio pristupio radi izvođenja operacije, uspešno obavio misiju izvlačenja 417 savezničkih pilota iz okupirane Jugoslavije.
Sve je bilo obavljeno od 10. do 29. avgusta 1944. Iako operacija ne bi mogla da bude uspešna da četnici nisu pomogli, Musulinu je bilo naređeno da Mihailovićevim snagama ne daje politička obećanja – bio je to američki ustupak Velikoj Britaniji koja se u to vreme potpuno okrenula Titovim partizanima, a jugoistočna Evropa je bila njena interesna sfera. Musulin je to naređenje prekršio pošto je članovima Mihailovićeve političke misije dozvolio da se ukrcaju u avion koji je izvlačio pilote. Britanska Služba za specijalne operacije (SOE) žalila se OSS-u na Musulina i ovaj je na osnovu toga izbačen iz službe.
Krajem 1944. Musulin je bio prekomandovan na Daleki istok, gde je ostao do kraja rata. Posle rata je CIA utvrdila da je za vreme operacije Haljard postupao ispravno i da je bio žrtva agenata SOE koji su simpatisali komuniste. Odlikovan je Legijom za zasluge za svoje izuzetno zalaganje. Za CIA je radio do penzionisanja 1974, i kažu da je bio „jastreb“. Pored ostalog, regrutovao je i obučavao kubanske emigrante u SAD da se bore protiv vlasti Fidela Kastra. Bio je razočaran neuspehom invazije u Zalivu svinja. Umro je 1987.
Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
