Novi komesar za susedstvo i pregovore o proširenju EU Johanes Han ne bi trebalo da bude „kočničar“ na putu pridruživanja Srbije Uniji, imajući u vidu njegovo iskustvo i činjenicu da dolazi iz Austrije, koja se umnogome zalaže za nastavak takvog procesa, ocenjuju za Danas nemački stručnjaci za evropsku integracije. Naši sagovornici smatraju da postoji „zamor od proširenja“ EU, ali imaju različite stavove o uticaju ukrajinske krize na dinamiku prijema novih članica.
Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu i član Upravnog odbora Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena, komentariše za Danas da je Han izabran na takvu funkciju zbog blizine Austrije regionu proširenja. „Austrija je u principu jedna od nekoliko država EU koje su uistinu zainteresovane za dalje proširenje, bar kada je reč o ekonomskom sektoru. Han je iskusni komesar i pokušaće da održi tempo proširenja“, ocenjuje on.
Prema Altmanovom mišljenju, zbog situacije u Ukrajini s jedne strane se posvećuje manje pažnje pitanju proširenja, ali se, istovremeno, pojavio i argument da je bio opravdan prijem istočnoevropskih država u Uniju, poput Poljske i baltičkih zemalja, jer se one „nisu našle u procepu između sve nesigurnije Rusije, koja ponovo ima imperijalističke težnje“, i EU, u kojoj postoji podela na „golubove i jastrebove u smislu načina na koji se treba suprotstaviti ruskoj politici širenja“.
„U principu, zamor od proširenja postoji, ali ukrajinska kriza iznedrila je veliki broj kritičkih glasova u Uniji kada je reč o teško razumljivom manevrisanju Beograda između proruske i proevropske politike. Prijem nove članice EU koja od samog početka nije bila voljna da za trenutak uspori, bar u smislu svojih ekonomskih i, naročito, političkih kontakata sa Moskvom, već umesto toga poziva ruske političare i biznismene na intenzivne pregovore, ne bi bio pozitivno prihvaćen u evropskoj javnosti. Zašto Beograd nije pokušao da na krajnje diplomatski način zamoli Moskvu da odloži te planirane posete, kao i da odloži svoje posete Moskvi“, tvrdi nemački analitičar.
Aleksandra Štiglmajer, viša analitičarka Evropske inicijative za stabilnost iz Brisela, smatra da ukrajinska kriza nije uticala na „zamor od proširenja“. „Zamor od proširenja, nažalost, postoji, ali iz drugih razloga, uglavnom zbog ekonomskih teškoća s kojima se suočava EU i opsega reformi potrebnih da se postojeće države kandidati za članstvo pretvore u funkcionalne demokratske i zdrave ekonomske sisteme“, ističe sagovornica Danasa.
Štiglmajerova konstatuje da je suviše rano komentarisati izbor Hana, budući da još nije predočio svoj program Evropskom parlamentu, ali izražava nadu da će on osnažiti proces proširenja, što može da bude učinjeno „poboljšanjem godišnjih izveštaja o napretku kandidata i njihovim pretvaranjem u jasne i razumljive izveštaje sa ocenama“.
„To bi zahtevalo pojašnjavanje i potpuno razotkrivanje ključnih zahteva u tri domena označenim kao kriterijumi iz Kopenhagena – političkog, ekonomskog i tehničkog segmenta pravnih tekovina EU. Takođe je važno definisati kriterijume za proširenje – kako Komisija meri napredak u svakom segmentu i poglavlju? Kada se nešto smatra urađenim? Komisija zatim treba da objavljuje lako razumljive zaključke za svaku državu jasno pokazujući gde Srbija i druge države stoje na svom putu ka punopravnom članstvu, segment po segment, poglavlje po poglavlje, što će omogućiti i pravljenje poređenja s drugim zemljama u procesu pridruživanja“, precizira ona.
Aleksandra Štiglmajer ukazuje da bi na taj način srpska vlada i javnost tačno znale kakva je situacija i u kojim domenima Srbija treba da uloži dodatne napore. „Nevladine organizacije mogle bi lakše i smislenije da se uključe u proces pridruživanja, a čak bi i potencijalni investitori mogli da koriste izveštaj o napretku kao izvor informacija o šansama za investiranje. Ukratko, godišnji izveštaji o napretku postali bi motori reformi, a njihovo objavljivanje bilo bi događaj koji se željno iščekuje i koji bi izazvao veliko interesovanje medija. Trenutno su oni suviše tehnički i nerazumljivi za spoljni svet, što znači da predstavljaju protraćenu šansu“, zaključuje naša sagovornica.
„Kvalitet ispred brzine“
Johanes Han je poručio da u procesu širenja EU prednost nad brzinom ima kvalitet, te da je realna procena da u dogledno vreme neće biti prijema novih članica. „Proces prijema poslednjih godina pokazao je da je potrebno solidno delovanje kod širenja EU. U većoj meri važi ono što trenutno praktikujem s mojim regionima – kvalitet ima prednost nad brzinom. Potrebna je solidna priprema“, izjavio je on za austrijsku agenciju APA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
