Evropa se suočava sa najvećom krizom ljudskih prava u poslednje dve decenije, zaključio je Savet Evrope (SE). U izveštaju objavljenom u sredu navedeno je da korupcija, trgovina ljudima, rasizam i diskriminacija istrajavaju širom kontinenta. Kršenja ljudskih prava u sadejstvu sa nezaposlenošću i siromaštvom u mnogim od 47 članica SE pothranjuju ekstremizam i raspaljuju društvene sukobe, kaže izveštaj.
„Bezbednosni izazovi u Evropi mnogo češće su uzrokovani konfliktima unutar teritorija u okviru država nego klasičnim sukobima između država“, rekao je EUobzerveru portparol SE Daniel Holtgen.
U izveštaju naslovljenom „Evropa u najvećoj krizi ljudskih prava posle hladnog rata“, generalni sekretar SE Torbjorn Jagland napisao je da nedostatak demokratski kontrolisane i uravnotežene vlasti, slobodnih medija i nezavisnog pravosuđa uzrokuje široko rasprostranjenu korupciju i zloupotrebu vlasti. Jagland se zalaže za „novu panevropsku bezbednosnu agendu“ kako bi se zloupotrebe zaustavile. To podrazumeva da se ljudska prava od početka uvrste u bezbednosne politike i zakone. Jagland kaže da države članice SE moraju da se pridržavaju Evropske konvencije o ljudskim pravima kako bi bila zaustavljena erozija osnovnih prava, što je postalo izvor konflikata unutar Evrope.
Kada je reč o pojedinim zemljama, Jagland je naveo da su diskriminacija i štednja doveli do uspona krajnje desnice u Grčkoj, da su „užasna“ ekonomska situacija, nezaposlenost i narodna ozlojeđenost prema „vladajućoj klasi“ izazvali proteste u Bosni i Hercegovini, da su protesti 2013. i gušenje slobodnih medija izvor rastućeg unutrašnjeg razdora Turskoj. Ukrajina, prema izveštaju SE, oličava „opasnosti sa kojima se suočavamo“. Nedostatak nezavisnog sudstva, slobode medija i ravnoteže vlasti stvorili su u Ukrajini uslove za korupciju i zloupotrebu vlasti.
„To je dovelo do nepoverenja, socijalnih nemira i na kraju revolucije. Aneksija Krima unilateralnim aktom Ruske Federacije, koja je u jasnoj suprotnosti sa Ustavom Ukrajine, isprovocirala je u Evropi krizu velikih razmera“, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope.
Diskriminacija uobičajena
Specijalizovana tela Saveta Evrope za nadgledanje ljudskih prava nalaze da je etnička diskriminacija nacionalnih manjina najuobičajenija – ona je „ozbiljna tema“ za 39 država članica. Loši uslovi pritvora i prepunjeni zatvori registrovani su u 30 zemalja. Korupcija, između ostalih kršenja ljudskih prava, preovlađuje u 26 zemalja, dok je u 20 glavni problem zloupotreba ovlašćenje policije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
