Težak izazov za Ameriku

Ta činjenica, takođe, upućuje na suštinski zaključak da pobeda u borbi protiv međunarodnog terorizma ne može biti ostvarena bez demilitarizacije i deradikalizacije Pakistana, uključujući uspostavljanje ravnoteže između civila i vojske, te nadzor nepouzdane Glavne obaveštajne agencije u državi. Drugi lideri terorista uhvaćeni posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, među kojima su Halid Šeik Muhamed, treći čovek Al Kaide, Abu Zubeidu, glavni operativac te mreže, Jaser Džaziri, Abu Faraj Fardž i Ramzi Binalšib, koordinator napada izvedenih 11. septembra 2001, takođe su pronađeni u gradovima širom Pakistana.

Ono što može da predstavlja iznenađenje u vezi sa skrivanjem Bin Ladena odnosi se na lokaciju – grad Abotabad, poznat po snažnom prisustvu vojske, budući da se nalazi u blizini vojne akademije. Takav podatak ukazuje na zaštitu koju su Bin Ladenu obezbeđivali elementi iz pakistanskih obaveštajnih krugova, što mu je pomoglo da gotovo deceniju bude izvan vidokruga SAD. Najznačajniji pomak nastao je tek kada su Sjedinjene Države, rizikujući da će prekinuti dugogodišnje veze sa pakistanskom vojskom i Glavnom obaveštajnom agencijom Pakistana, rasporedile veliki broj operativaca CIA i pripadnika jedinica za specijalne operacije u toj državi, bez znanja lokalnih vojnih zvaničnika.

U bliskoj prošlosti, zbog hapšenja ili ubistava glavnih operativaca, kao i zbog skrivanja Bin Ladena u Pakistanu, ozbiljno ranjena Al Kaida izgubila je sposobnost da organizuje veliki napad u inostranstvu ili da otvoreno osujeti interese SAD. Posle smrti Bin Ladena, Al Kaida će verovatno prestati da postoji kao organizacija. Ipak, predviđa se da će njena opasna ideologija nastaviti da živi i služi kao inspiracija teroristima. Upravo takvi elementi će imati sposobnosti da izvedu velike transnacionalne terorističke napade, poput eksplozija u Mumbaju 2008. Čak i u Avganistanu, glavni neprijatelj američke vojske nije Al Kaida već probuđeni talibani, koji imaju bezbedno utočište u Pakistanu. Imajući u vidu takvu situaciju najveća pažnja biće posvećena terorističkoj mreži u Pakistanu, ulozi i eventualnim vezama između terorista i državnih zvaničnika u toj zemlji.

Značajno je pomenuti da je u trenucima kada je CIA stezala obruč oko Bin Ladena, načelnik Generalštaba SAD, admiral Majk Mulen, prvi put javno povezao pakistansku vojsku sa pojedinim ekstremistima koji napadaju američke snage u Avganistanu. Islamske milicije u Pakistanu nastavljaju da otvoreno sprovode operacije, a pakistanska vojska i obaveštajci ne žele da poremete dobre veze sa ekstremističkim i terorističkim elementima.

Pakistan predstavlja naročito težak izazov za SAD. Iako je ta zemlja obezbedila sredstva u vrednosti od 20 milijardi dolara za pomoć Pakistanu da se izbori sa terorizmom, Sjedinjene Države su u najboljem slučaju za uzvrat dobile saveznika koji nerado pruža podršku njihovim nastojanjima, a, u najgorem slučaju, može se reći da se radi o dvoličnosti. Danas, kada smo svedoci plime antiamerikanizma, politika SAD prema Pakistanu razotkriva se munjevitom brzinom. Ali, Pakistan, koji se ubraja u države sa najmanjom vrednošću bruto domaćeg proizvoda (BDP) na svetu, postaje sve zavisniji od američke pomoći.

Uprkos oduševljenju Amerikanaca zbog ubistva Bin Ladena, Vlada SAD mora da prizna da je zbog njene pogrešne politike prema Pakistanu ta zemlja postala jedno od glavnih utočišta terorista na svetu. Umesto da pomažu u izgradnji snažnih civilnih institucija u Pakistanu, SAD su tolerisale prodor džihadista u vojnu strukturu te države, što se najbolje može videti na primeru paketa vojne pomoći u vrednosti od tri milijarde dolara, koji je Vašington odobrio Islamabadu za narednu fiskalnu godinu. Posle svrgavanja s vlasti diktatora Perveza Mušarafa, nova civilna Vlada Pakistana naredila je Glavnoj obaveštajnoj agenciji da podnosi izveštaje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali nije dobila nikakvu podršku SAD u tom pokušaju da uspostavi civilnu kontrolu, čime je omogućeno vojsci da osujeti sve slične napore.

Po dolasku na vlast, američki predsednik Barak Obama je sproveo u delo odluku o slanju dodatnih vojnih trupa u Avganistan, dok je u Pakistanu primenio drugu taktiku, zahvaljujući čemu je ta država dobila najveću pomoć SAD, dok su lideri avganistanistanskih talibana i ostaci Al Kaide i dalje bili prisutni. Na taj način Amerikanci su samo dublje zagazili u pogrešan rat, a Pakistan je ohrabren da i dalje štiti avganistanske talibane.

Autor je profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja u Nju Delhiju