Slovačka ove godine slavi nacionalni praznik Dan ustavnosti sa razlogom više, prošla je decenija kako je zemlja primljena u Evropsku uniju u kojoj je neočekivano postala jedna od najuspešnijih ekonomskih priča. Zemlja sa 5,6 miliona stanovnika na teritoriji od 49.000 kvadratnih kilometara se čvrsto ugradila u Evropu i atlantske integracije, a još više, uspela da kroz niz kapitalnih reformi značajno unapredi svoju privredu. Slovačka je postala članica evrozone i jedna je od retkih zemalja u EU koje nisu zadobile veće ožiljke u krizi od 2009.
Prvih pet godina pošto je u Bratislavi parlament 1. septembra 1992. usvojio ustav nezavisne Slovačke Republike, utirući put za „plišano razdvajanje“ Čehoslovačke, nije delovalo kao početak privrednog čuda. „Proćerdali smo ih u borbi da u vreme predsednika (Vladimira) Mečijara očuvamo liberalni demokratski režim“, tumačio je svojevremeno direktor Instituta za javne poslove Grigorij Mesežnikov. „Prave promene su usledile kasnije.“
Prvi talas razvoja nastupio je kada su reforme koje je preduzela vlada bivšeg premijera Mikulaša Dzurinde (koji je nekoliko proteklih godina bio savetnik vlade Srbije) od 1998. obezbedile stabilne temelje za snažan ekonomski rast, od koga je, prema oceni domaćih medija, korist uglavnom imala viša srednja klasa. Novi oblik modernog kapitalizma u obliku poslovnih parkova, tržnih i centara za odmor, te industrijskih zona, počeo je da buja pored fabrika iz perioda komunizma i industrijalizacije. Nova, čista i uredna Bratislava postala je simbol narastajuće samouverenosti nacionalne ekonomije. Oblakoderi su nikli na horizontu iznad obnovljenog starog grada – i oni koji su se sećali sumornog provincijskog grada iz komunističke ere, bili su zapanjeni preobražajem.
Pre izbijanja globalne krize Slovačka je između 2002. i 2008. uživala brz privredni rast koji je u proseku dostizao šest odsto na godišnjem nivou – trostruko više nego u članicama evrozone. Takav polet koji je zemlji doneo naziv „Tigar sa Tatra“ može da se pripiše strukturnim reformama pre nego što je zemlja 2004. primljena u EU, kao i direktnim stranim investicijama, koje su sledile. Privreda, zaštićena od valutnih fluktuacija zato što banke nisu bile izložene velikim zaduživanjima u inostranstvu pokazala se dovoljno čvrstom da prebrodi pad iz 2009-2010 bez veće štete po javne finansije. Slovačka je 2009. ušla u najuži krug evropskih integracija kada je postala članica evrozone, jedina među članicama Višegradske grupe koju čine i Češka, Mađarska i Poljska.
Slovačka je ušla u EU sa 48 odsto prosečnog BDP u EU, a sada ostvaruje 76 odsto prosečnog BDP Unije. U Bratislavi, međutim, ističu kako prednosti nisu bile jednostrane, pa je i EU profitirala od članstva Slovačke.
Podrška EU u Slovačkoj je snažna. Prema nedavnom istraživanju Evrobarometra, oko 78 odsto anketiranih je zadovoljno zajedničkom valutom. Veća integracija unutar EU se smatra garantom napretka i stabilnosti zemlje.
Fajnenšel tajms je svojevremeno pisao da Slovačka ubira plodove pošto se u velikoj meri specijalizovala u nekoliko velikih industrijskih sektora, poput proizvodnje i transporta vozila, te elektronske opreme i integrisala sa ostatkom EU (84 odsto izvoza je sa članicama EU, a 63 odsto uvoza). Po izbijanju globalne ekonomske krize, proizvođači su nastojali da smanje troškove, pa su jeftini, ali kvalifikovani radnici, kao i značajna prethodna ulaganja u oba sektora „namamili“ investitore da prebace proizvodne kapacitete u Slovačku.
Sa viškom radne snage i korporativom taksom od 23 odsto, u Slovačkoj smatraju da su idealno mesto za investiranje. Postoji veoma obučena radna snaga u informacionom sektoru, a Slovačka ima najveću stopu produktivnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovi faktori su ohrabrili investicije iz Evrope i Azije, zbog čega je Slovačka postala veliki evropski centar proizvodnje.
Značajan podsticaj privrednoj stabilnosti u Slovačkoj bila je i odluka najvećeg privatnog poslodavca u zemlji, Ju Es Stil Košice, da ostane u toj državi. Ceneći stratešku važnost metalurgije, Slovačka je bila prva članica EU koja je na nacionalnom nivou razradila Evropski akcioni plan za čelik.
U Slovačkoj su tri velika proizvođača automobila – Folksvagen, PSA Pežo i Kia, kao i mnoštvo proizvođača delova. Slovačka je jedan od najvećih proizvođača automobila u svetu, sa izrađenih 980.000 vozila u 2013. Očekuje se da će ovaj sektor proizvesti bar isto toliko vozila ove godine. Slovačku čekaju suštinski strukturni izazovi – i dalje visoka nezaposlenost (12,6 odsto u ovoj godini), regionalne neujednačenosti, socijalno uključivanje zajednice Roma. Država mora i da prilagodi privredni model orijentisan na izvoz i industriju ka dodatim vrednostima i inovacijama.
Rast pokreće domaća potrošnja
Očekuje se da će Slovačka i ove godine zadržati privredni rast od najmanje 2,2 odsto. U drugom tromesečju je rast izneo 0,6 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2014. Analitičari procenjuju da privredu Slovačke naročito pokreće domaća potrošnja koja ima veze sa rastom zaposlenosti koja je između aprila i juna porasla za 0,5 odsto, a na godišnjem nivou za 1,4. U drugom kvartalu je zabeležen najveći rat zaposlenosti još od trećeg tromesečja 2011.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
