Nemački Etički savet, telo koje odgovara Bundestagu, predložio je da seksualni odnos između odrasle braće i sestara prestane da se smatra krivičnim delom. Taj predlog je usledio nakon odluke Evropskog saveta za ljudska prava 2012, kojom je poduprta osuđujuća presuda muškarcu iz Lajpciga optuženom jer je imao seksualni odnos sa sestrom. Taj muškarac je odslužio nekoliko godina zatvorske kazne zato što je odbio da se odrekne te veze. (Za sestru je doneta ocena da je manje odgovorna i nije završila u zatvoru).
Incest između odraslih ljudi nije krivično delo ni u jednom pravnom sistemu. U Francuskoj je ukinuto kada je Napoleon uveo novi kazneni zakonik 1810. Dobrovoljni incest između punoletnih ljudi nije krivično delo ni u Belgiji, Holandiji, Portugalu, Španiji, Rusiji, Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Obali Slonovače, Brazilu, Argentini i u još nekoliko latinskoameričkih zemalja. Izveštaj Saveta počinje ispovešću partnera iz zabranjenih veza. Ti parovi opisuju teškoće zbog kriminalizacije njihove veze, uključujući iznuđivanje novca i pretnje gubitkom starateljstva nad decom iz prethodne veze.
U izveštaju se postavlja pitanje da li postoji adekvatna osnova da se krivičnim pravom zabrane takve veze. Postoji potreba, tvrdi se u izveštaju, za jasnim opravdanjem za mešanje u privatni život. Rizik od rođenja dece s genetskim poremećajima je jedan razlog; ali, čak i da je dovoljan, opravdao bi samo zabranu koja je i „uža“ i „šira“ od aktuelne zabrane incesta. Zabrana bi bila „uža“ zato što bi bila relevantna samo kada su deca moguća – muškarcu iz Lajpciga urađena je vesektomija 2004, ali to nije uticalo na njegovu krivičnu odgovornost. A cilj izbegavanja genetskih poremećaja bi opravdao proširenje zabrane na seksualne odnose kod svih parova kod kojih postoji visoka rizičnost da dobiju poremećeno potomstvo. Savet je takođe razmatrao potrebu da se zaštite porodični odnosi. Ukazuje se da je incest između braće i sestara retka pojava, ne zato što je to krivično delo, već zato što postoji tendencija da zajedničko odrastanje u porodici ili u okruženju sličnom porodičnom negira seksualnu privlačnost.
U izveštaju se, međutim, priznaje legitimnost cilja zaštite porodice i on se koristi da se ograniči mera u kojoj se preporučuju seksualni odnosi između odrasle braće i sestara. Seksualni odnosi između drugih bliskih krvnih srodnika, kao što su roditelji i njihova odrasla deca su, tvrdi se u izveštaju, u drugoj kategoriji zbog različitih odnosa snaga između generacija i većeg potencijala da se ugroze ostali porodični odnosi. Tabu u vezi sa incestom ima duboke korene, kako je pokazao socijalni psiholog Džonatan Hajt, kada je svojim eksperimentalnim subjektima pričao o Džuli i Marku, punoletnoj sestri i bratu koji su proveli odmor zajedno i odlučili da imaju seks samo da bi videli kako to izgleda. U priči Džuli je već uzimala antibebi pilule, ali je Mark za svaki slučaj koristio kondom. Oboje su uživali u tom iskustvu, ali su odlučili da ga ne ponove. Ono je ostalo tajna koja ih je još više zbližila.
Hajt je onda pitao svoje subjekte da li je u redu to što su Džuli i Mark imali seks. Većina je odgovorila da nije, ali kada ih je Hajt pitao zašto, ponudili su razloge koji su samom pričom bili isključeni – na primer, opasnost od začeća ili od toga da pati njihov odnos. Kada je portparolka CDU kancelarke Angele Merkel bila upitana da iskomentariše predlog Saveta, i ona je rekla nešto potpuno nevezano za tu temu, aludirajući na potrebu da se zaštite deca, što možda nije bilo slučajno. U izveštaju se, međutim, ne preporučuje incest koji uključuje decu.
U slučaju tabua o incestu, naše reagovanje ima očigledno evolutivno objašnjenje. Ali treba li da dopustimo da naša procena toga šta je zločin bude vođena osećanjima gađenja koje je možda osnažilo evolutivno zdravlje naših predaka koji nisu imali efikasnu kontracepciju? Čak se diskusija o tom pitanju pokazala spornom. U Poljskoj je Jan Hartman, profesor filozofije u Krakovu, postavio komentar koji predstavlja stavove nemačkog Saveta. Uprava Univerziteta je saopštila da Hartmanova izjava „potkopava dostojanstvo profesije univerzitetskog profesora“ i poverila to pitanje disciplinskoj komisiji. Pošto je tako brzo zaboravio da dostojanstvo profesije iziskuje slobodu izražavanja, ispostavlja se da je renomirani univerzitet podlegao instinktu. To nije dobar nagoveštaj racionalne debate o tome da li incest između odrasle braće i sestara treba i dalje da bude krivično delo.
Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston i počasni profesor na Univerzitetu Melburn
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
