Još niste čuli za novi američki film „Child 44“? Sada će čuti ceo svet. Jer, ruski ministar kulture Vladimir Medinski je odlučio da mu baš taj film bude povod da stavi tačku „na niz beskonačnih šizofrenih refleksija o samima sebi“ pri čemu „smo se mi sami pomirili s tim da udišemo, pijemo otrov o svojoj istoriji i svojoj zemlji – i ubedljivo i dobrovoljno sebi objašnjavamo da to i jeste vazduh, da to i jeste voda. Da to i jeste božja vodica“. Medinski je odlučio da stavi tačku na stalnu brigu Rusa „da naše predstave o sebi samima po svaku cenu budu po volji ‘civilizovanom čovečanstvu'“, koje je, tvrdi u saopštenju Medinski, „danas civilizovano tačno i isključivo u meri u kome su ga prinudili da ostane civilizovano sovjetski vojnik i sovjetski narod 1945“.
Film režisera Danijela Espinoze trebalo je juče da ima svetsku, pa i rusku premijeru. Ruski distributer, firma Centar partneršip se, međutim, već dato odobrenje da sa prikazivanjem filma počne, samostalno povukao. Odluka je doneta pošto je film odgledala grupa novinara, stručnjaka i predstavnika Ministarstva kulture. Ruski ministar kulture Vladimir Medinski u opširnom saopštenju je naveo da se mišljenje distributera i Ministarstva kulture (slučajno) poklapaju. U Belorusiji su odlučili da filmu dozvole ograničeno prikazivanje, ali su se istovremeno maltene zahvalili na reklami koja mu iz Rusije stiže.
Film je nastao po knjizi američkog autora Toma Roba Smita. Prema medijskim prepričavanjima njegovog sadržaja, u šta se opširno upustio i ruski ministar kulture, jedino je sigurno da se radnja odvija u vreme Staljina. Glavni junak je diskreditovani oficir ruske obaveštajne službe, čiji lik po Medinskom otvoreno asocira na sovjetske junake Mihaila Jegorova i Melitona Kantariju koji su postavili rusku zastavu pobede na nemački Rajhstag. Taj diskreditovani oficir vodi istragu niza ubistava dece pri čemu se sudara sa, kako stvar definišu drugi izvori, „paranoidalnom sovjetskom vlašću“. Sovjetski Savez se tu, piše u svom saopštenju Medinski, baš u godini kada se slavi 70-godišnjica Velikog otadžbinskog rata, prikazuje kao Mordor, kao prostor u kome vlada „fizički i moralno inferiorni potčovek, krvavi nered od kitova ubica i vampira“.
Ne sporeći da film, sam po sebi, kvalitetom ne bi izazvao bog zna kakvu pažnju, za reč su se javile pojedine ruske filmadžije uverene da bi iz njega Rusija ipak mogla nešto i da nauči, naime, da nisu za sve krivi drugi. I još – da se u filmu uopšte ne radi o Drugom svetskom ratu… Ali uzalud.
Tema Drugog svetskog rata je ne baš bez razloga u Rusiji postala tema visoke osetljivosti koja se detektuje u vrlo širokim granicama. Rusija i Ukrajina se oko te teme izgleda slažu samo u jednom, da velika pobeda nad nacizmom pripada Sovjetskoj armiji. Ali kome tačno u okviru te armije – pitanje je koje teško da će moći brzo da razreše i nepristrasni istoričari.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk optužio je Rusiju da tu veliku „zajedničku borbu za slobodu Evrope“ pokušava da privatizuje, dočim je Ukrajina država pobednica nad nacizmom jer su 40 odsto vojnika Sovjetske armije bili Ukrajinci, a zemlja je izgubila 14 miliona stanovnika.
Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je Rusija država pobednica. On veruje statistici, a statistika, rekao je još pre par godina, jasno kaže da je „najveće gubutke u Velikom otadžbinskom ratu podnela baš RSFSR (Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika). Više od 70 odsto“. O tome zašto su ovi gubici bili tako veliki – misle da imaju nešto da kažu na Zapadu. Odnosno, da možda nisu za sve krivi drugi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
