Vašington i Tel Aviv upisali „minus“ Jeremiću

Iz tog rekordnog kvantiteta učesnika u generalnoj debati, međutim, teško je izdvojiti one čija izlaganja nisu bila prevashodno programirana za neku domaću političku upotrebu. I koja su, kao takva, naravno, ostala bez ikakvog šireg medijskog odjeka pre nego što su, po kratkom postupku, ekspedovana u arhivu svetskog parlamenta.

Naravno, kao i uvek, u toj UN monotoniji bilo je onih koji su se, tu i tamo, izdvajali – bilo svojom dramatičnom porukom, međunarodnim rejtingom ili na neki treći način. U toj nevelikoj grupi, izdvojio se na startu Barak Obama angažovanom osudom nedavnog terorističkog udara Al Kaide na diplomatsku misiju SAD u Libiji, uz ukazivanje na zabrinjavajuće posledice koje bi, kao takva, eventualna „jesen arapskog proleća“ mogla da ima ne samo po američku bezbednost već i na šire odnose u okviru međunarodne zajednice.

S druge strane, u odsustvu obolelog Venecuelanca Uga Čavesa i u večna lovišta preseljenog (prošlog leta) Libijca Muamera Gadafija, za govornicom UN izazvao je u sredu posebnu pažnju, ali jedne druge vrste, iranski lider Mahmud Ahmadinežad. Po tradiciji (koja datira iz 2005), on je to učinio svojim poznatim antiizraelskim tezama i pratećom pogromaškom retorikom, s tim što su tu njegovu polučasovnu tiradu – takođe po običaju – bojkotovale delegacije Izraela i SAD, kao i predstavnici još nekih zemalja.

Za razliku od ranijih godina, međutim, ta njihova sedišta ispraznila su se ovog puta i pre nego što se predstavnik Teherana uopšte pojavio za govornicom. Razlog za taj preventivni bojkot Ahmadinežada – kako je kasnije objašnjeno u američkom protestu predsedavajućem zasedanja Vuku Jeremiću – bio je u činjenici što je Iranac bio raspoređen za govornika, u osmodnevnoj debati, upravo u sredu 26. septembra. Što će reći, baš na dan velikog jevrejskog praznika Jom Kipur i što će (prema nekim reagovanjima iz Vašingtona i Tel Aviva) za Jeremića predstavljati dugoročni minus, koji teško da će izbledeti i kad on, kroz godinu dana, bude okončao svoj tek započeti posao u UN.

U međuvremenu, kad se sabere sve ostalo što se čulo i videlo protekle sedmice, utisak je da će generalnu debatu (završava se večeras), zapravo, mnogo više obeležiti oni koji su eskivirali dolazak u Njujork. Jer, na tom spisku je čitav niz impresivnih imena – počevši od Vladimira Putina, koji već sedam godina prepušta premijeru Medvedevu ili nekadašnjem ambasadoru u UN i aktuelnom šefu moskovske diplomatije Lavrovu (kao što je to i sad bio slučaj, u petak) da odrade ta prigodna obraćanja u ime Rusije.

Putin je, međutim, samo jedan od nekoliko desetina međunarodnih uglednika najvišeg ranga izostalih sa tekućeg UN hepeninga. U tom društvu ostalih apstinenata 2012, nalaze se i kalibri kao što su Hu Đintao (Kina), Angela Merkel (Nemačka) i Redžep Erdogan (Turska). Oni nisu jedini, tako da uopšte ne iznenađuje što je ? sa tekućim evidentnim deficitom generalnog interesovanja šire međunarodne javnosti – taj skup, osim kad je reč o interesovanju za uvodno Obamino izlaganje, odmah i vrlo adekvatno nezvanično proglašen „paradom praznih stolica“.

Poznato je, inače, da je ta devalvacija globalnog uticaja UN direktna posledica i višedecenijske samoblokade njenog izvršnog organa, Saveta bezbednosti. Odnosno, još konkretnije: i dalje prisutne hladnoratovske podeljenosti petorke stalnih članova tog tela – SAD, Britanije i Francuske sa jedne, i Rusije i Kine sa druge strane. A, sve to, kako je konstatovao njujorški Tajms, „uprkos nastojanjima globalnih tehnoloških, monetarnih, socijalnih, verskih, demografskih i ostalih snaga da se zaustavi taj trend i dođe do preusmeravanja na kolosek razumevanja, saradnje i željenog progresa“.

Prepreke i na „marginama“

Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio je, od ponedeljka do petka, jedan od desetak debitanata na godišnjem skupu UN i, kao takav – mada i ne samo zbog toga – on i naš ministar spoljni Ivan Mrkić bili su prinuđeni da svoje njujorške kontakte aktivnosti uglavnom svedu na ono što se formulisalo kao „susreti na marginama zasedanja svetske organizacije“.

U njihovom slučaju to se, praktično, odnosilo na razgovore sa predstavnicima međunarodnih organizacija koje se bave našim kosovskim problemom, ponekim stranim kolegom sa sličnim problemima (Kipar), kao i izaslanicima bratskih nam država iz sastava blaženopočivše jugofederacije. Indikativno je, inače, da je Nikolić tek u četvrtak (dan pre odlaska iz Njujorka) dobio termin za susrete sa izaslanicom EU Eštonovom i podsekretarom Stejt departmenta Bernsom, koji su, inače, čak tri dana pre toga razgovarali sa Tačijem na tu istu temu perspektive daljih odnosa između Beograda i Prištine.